ТАНДЕМ  ЗА  БРУКУ

Попут детерџената за прљав веш или сапуна против перути појављује се у васколиким српским медијима онај оцвали и не баш доказани глумац стигао на ”славну сцену” захваљујући исто толико надобудном и без стваралачког покрића главнокомандујућем годинама кућом на државним јаслама и черећећи милионе директно отете из уста осиромашеног народа.

Приближавају се, како рекоше, дани пуштања у ертесеовски етар њиховог новог ”дела”, па самим тим и маркетиншки пропагандисти бивају нервознији у уверавању Србије да тако нешто историјски уобличено и као уметнички обрађено још није виђено.

Бајићево и Тијанићево мезимче звано ”Равна гора” промениће, тврде они, наше животе и, благодарећи том и таквом сервису, уз то и јавном, ништа сутра у овој напаћеној земљи неће бити као што је јуче било!

Хајде и да им верујемо унапред да су спремни на русвај, али ко им је дао право да личне фрустрације, идеолошка уверења, навијачка политичка застрањивања и осећања изграђена на основу појединачних или групашких сазнања скриваних у породичним сефовима претварају у непорецив историјски суд о прошлости и чак будућности читаве једне нације?!

Није никако јасно који су то, научни и уметнички, критеријуми послужили да баш Бајића ”позову” РТС и Тијанић да снима такву и толико мегаломанску серију и утроше милионе отете од грађанства харачом званим обавезна претплата. Могли су то они, наравно, да ураде о свом трошку, понуде тржишту производ и, уколико вреди, надокнаде штету и издатак средствима из сопствених џепова.

СУБНОР Србије управо на таквим ”чистим рачунима”, што је, чини се, постао и један од мотива нове и разложне економске и друштвене политике, заснива протест у име многољудне озбиљне организације.

С друге стране, позивање у нараслим интервјуима на блискост са појединим тренутним функционерима, најблаже је речено неукусно и поприличнио далеко од времена у коме живимо. Као и нескривено хвалисање ликова из серије, попут ”пуковника Драже”, авансно убеђивање гледалишта на чијој је политичкој страни огромни ауторски тим, у шта верује и зато, у име као слободе изражавања, жели да измени оно што су ”комунисти одредили за истину”.

У томе, да би им се поверовало, не помаже ни тврдња како су гаранти сценарија, раније Инститит за историју, а сада и Балканолошки институт САНУ.

Много смо задњих година наслушали безочних фалсификатора историје. Не можемо да верујемо како и тандемско сочињеније Тијанић – Бајић неће одмаћи од настојања да се стварност прекроји и тешка времена из Другог светског рата претворе у хвалоспев квислинштву и међународно призната борба српских јединих аутентичних антифашиста скрене у токове интереса поробљивача и доказаних злочинаца.

Овог пута томе, на жалост и срамоту, доприноси и држава учествујући у финансирању серије под знаком РТС општим, народним милионима.