РЕПУБЛИКА МОРА ДА ИМА СВОЈ ДАН!
Предлажемо да се установи Дан Републике која је као облик владавине уведен Одлуком Уставотворне Скупштине Демократске Федеративне Југославије 29.новембра 1945. године.
Ово је суштина захтева који је, у име СУБНОР-а Србије, председник проф. др Миодраг Зечевић, упутио председнику Владе Ивици Дачићу.
Образложење за овакав предлог борачке организације са преко 100.000 чланова гласи:
1. Републикански облик владавине је уставна категорија и као такав облик државог и политичког уређења Србије. Политичка, правна и системска догађања у Србији последњих десетак година указују да се ствара неки мешовити републичко-монархистички облик владавине и доводи у питање уставом конституисан републикански облик што је определило Републички одбор СУБНОР-а да поднесе овај Предлог.
2. Опште је познато да увођење републиканског облика владавине у савременом европском развоју, прво у Феранцуској у XVIII веку, представља цивилизацијски искорак у односу на монархију која је била општи облик у владавини феудалног друштва.
Држава је постала јавно опште добро, народ је постао носилац суверенитета, створена је секуларна држава, друштво ослобођено од последњег облика ропства (кметства), установљена једнакост пред Законом, укинуто право по рођењу, прокламовано право на слободу и рад, права на слободу мишљења, исповести, опредељења, разликовања и удруживања. Установљен је нови облик државног, друштвеног и политичког уређења државе и друштва.
У неким европским земљама под утицајем традиције и равнотеже друштвених снага апсолутна монархија је трансформисана у уставну парламентарну монархију у којима монарх има одређена наследна права и дужности везане за суверенитет. У монархијама је стварни или симболични носилац суверенитета наследно једно лице (монарх), док је у републиканском облику власти носилац суверенитета цео народ. У овој чињеници налази се битна државно-правна и политичка разлика између ова два шефа државе и облика владавине.
Председник Републике је политички, правно, материјално и кривично одговоран у вршењу своје функције, док је монарх ослобођен свих ових одговорности, односно правно неодговоран. Функцију шефа државе врши по праву наслеђа, а не избором на одређено време као председник републике.
3. Јавно се предлаже враћање монархије а у друштвени, политички и државни живот Србије уграђују се функционални елементи монархије. Главни аргумент носилаца овог предлога у који се активно умешала и Православна црква, која је према Уставу одвојена од државе, да је монархија објединитељ и ујединитељ народа Србије, носилац и гарант народног и државног јединства.
Како је народ доживео и преживео снагу обједињења и уједињења од стране монархије (круне) и исказао своју наклоност и свеопшту оданост веома је видљиво за 137 година постојања монархије у савременој Србији. У том периоду од 10 монарха (вождова, господара, кнезова и краљева, нисмо имали царева) четворица није природно завршило свој крај, а свих 10, изузев једног, били су протерани или завршили у прогонству. Сви ти владари су били или покушали да буду апсолутисти, изузев старог и болесног Краља Петра I и младог Краља Петра II који и није имао ни услова, нити простора да се искаже. Немојмо више да нас обједињују, уједињују и представљају Србију.
Питање је коме су потребни овакви обједињивачи. Очито народу Србије, по ономе како су завршили. Ни кнезови, ни краљеви, нити цареви, заправо монархија. Немојмо више урушавати урушен углед Србије и претварати је у земљу у којој ништа није стабилно, у којој је све могуће и све дозвољено и враћати је у превазиђену историјску прошлост уместо да је водимо у будућност и прогрес. Довољно је што смо враћени у примитивни српски капитализам.
4. Покажимо и подржимо српску инвентивност која је изједначена са највишом у свету. То свакодневно доказују наши млади људи у светској арени умећа и снаге. Станимо и подржимо ту младост. Урадимо и наставимо само оно што су прогресивни народи урадили пре два века и достојанствено развијајмо оно што су народи у Србији и Југославији учинили средином XX века, заправо 29. новембра 1945. године, а свет једногласно прихватио, између којих и све државе са монархистичким обликом владавине.
Немојмо цивилизацијску Србију измештати из Европе и европске заједнице народа у којој живимо и водити је у неке друге, заостале и нама неприкладне просторе. Због тога немојмо стварати могућност да носиоци непостојећег уједињења грађана и народа Србије даље збуњују већ збуњени народ и проповедају и копирају оно што није за копирање када су у питању будућност народа и државе, јер су били стварни актери оног што се догодило и догађало. Поштовање устава и понашање према Уставу обавеза је свих, а државе да се држи Устава и брани његово поштовање од оних који га не поштују или оспоравају.
5. Из наведених и многих других овде непоменутих разлога, Републички одбор СУБНОР-а Србије даје предлог Влади Републике Србије да Народна Скупштина Републике Србије поднесе предлог да се установи Дан републике као државни празник и 29. новембар 1945. године буде тај датум.
ПРЕДСЕДНИК
Проф. др Миодраг Зечевић