Борислав „Бора“ Славкић рођен je 18. августа 1926. године у Мартинцима. У рат је пошао као 17-годишњи младић и члан СКОЈ-а, укључио се у партизански покрет 1943. године најпре у Босутским шумама, мењао бригаде, војевао са јунацима и народним херојима попут: Станка Липића, Јованке Габошац и Триве Витасовића-Лебарника, по којем сад носи име Основна школа у Лаћарку. Носилац је Ордена за храброст; Медаље за храброст; Медаље заслуга за народ; Медаље борца; Златне значке резервних војних старешина; бројних повеља и захвалница СУБНОР-а и других организација. Био је бомбаш, митраљезац и диверзант и као младић прошао је све страхоте Другог светског рата.
Након ослобођења 1945. године бива запослен као пословођа на изградњи Железничке станице у Сремској Митровици потпуно разорене немачким бомбардовањем. То је прва грађевина у новом ФНРЈ -у и као таква заштићени споменик културе. Руководио је обимним радовима уз ангажовање 400 немачких заробљеника из митровачке казнеоне. Говорио им је: „Кад направите ову станицу идете кући у Немачку!“ Тако је и било 1947. када је нова железничка станица била завршена. На том послу је остао до краја радног века и одатле отишао у пензију. Оженио се лепом Лаћаркушом Аном и са њом изродио два сина Јована и Петра. Нажалост, без супруге је остао 2002. године и од тада живи сам у пространој кући пуној старих фотографија и успомена у Церској улици у Лаћарку. Није се никад штедио, волео је да ужива у сваком тренутку свог живота.
Током ратова на простору бивше СФРЈ био је повереник Црвеног крста за избеглице у Лаћарку. Биран је за члана Савета Месне заједнице Лаћарак. Чика Бора је био активан у раду СУБНОР-а и редовно је присутвовао на већини скупова те организација и сродних организација све до пандемије COVID–a. Током његовог вођења СУБНОР Месне заједнице Лаћарак је осавреминио свој рад, и постао препознатљив на простору бивше СФРЈ а и шире. Иницирао је успостављање сарадње са Општинским одборм СУБНОР-а Бајине Баште, као и са антифашистима Бугарске. Смрт га је затекла на функцији почасног председника СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарак.
Последњи Лаћарачки партизан је преминуо 29/30. јануар 2023. године у породичном дому. Сахрањен је 31. јануара 2023. године на Старом гробљу у Лаћарку уз присуство породице, комшија, чланова СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарак и делегација СУБНОР-а Општине Шид и Месне заједнице Дивош.
