САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 849509Укупно посета:
  • 2632277Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

НИЈЕ МИЛУНКА ЗАБОРАВЉЕНА

Из дневног листа „Политика“, из рубрике „Међу нама“, преносимо писмо у вези са хероином Милунком Савић.

„Свима који и површно познају историју балканских и Првог светског рата, добро је познато херојство Милунке Савић, једине жене хероја, наредника у српској војсци, жене, највећег јунака међу савезничким армијама. Као бивши војник доживео сам велико задовољство што је достојно сахрањена 10.11. 2013. у Алеји великана, чиме је исправљена вишедеценијска историјска неправда коју је према њој учинила њена држава после Првог светског рата. После 12 одликовања и девет рана била је одбачена, скрајнута и доживела невиђену беду. На интервенцију сабораца постала је чистачица и опрала на хиљаде степеница и прозора у једном великом државном надлештву, а да би издржавала породицу чистила је и београдске крчме. Уживала је веће поштовање у Француској и Британији него у Србији, за чију се слободу херојски борила.

Комунисти су јој дали пензију 1945, па о материјалном стању није више морала да брине, водила је унуке у бање и путовала по Европи. Почетком 1970. Скупштина града доделила јој је комфоран стан који су опремила београдска предузећа. Њен унук Дејан Станков је причао: „Нису тачне приче да су је комунисти прогањали“ (Бранислав Кривокапић), а други унук Ђорђе Минков да су на сахрани „српске Јованке Орлеанке“ говорили високи официри ЈНА (забележио Новица Пешић).

Због свега реченог, није основана оцена председника Николића да је „била невидљива и безначјна за комунистичку Југославију зато што…није била југословенска партизанка“ („Политика“, 11.11.2013).

Комунисти нису заборавили ни Милунку, као ни удовице ветерана које су добиле пензије, сходно чиновима својих мужева.

Српска хероина је високо цењена у свим савезничким државама учесницама Првог светског рата, али је била заборављена и одбачена у сопственој домовини, у Србији за чију је слободу пролила много крви, то је њена највећа рана. За то се никако не може оптужити комунистичка власт која јој је вратила достојанство и обезбедила живот достојан човека.

Желим овом приликом да истакнем још нешто. Ускоро ће проћи век од почетка Првог светског рата, а по најмлађем српском војнику – Момчило Гаврићу се не зове ни једна школа, улица или касарна. Рођен је 1.маја 1906. године. У августу 1914. постао је ратник, учествовао је у свим биткама српске војске. По пробоју Солунског фронта демобилисан је са 20 година, као најмлађи поднаредник на свету. Француски председник Митеран му је 1985. доделио орден. Бранислав Гаврић, син најмлађег војника међу 33 земље које су учествовале у Великом рату, прича да је његовом оцу на Крфу сашивена прва униформа по мери, да му је Арчибалд Рајс поклонио сат, а генерал Лапард је рекао „да је француски војник, добио би споменик на Јелисејским пољима.

 

Бранко Гулан

пилот пуковник авијације у пензији,

учесник НОБ-а, Београд“

Print Friendly, PDF & Email

3 реаговања на Преносимо

  • Lune каже:

    To je bilo juna i jula 1990, a 1992. Nikoliš je otišao u Francusku i tamo je umro, 300 km daleko od Pariza, bez generalske penzije koja mu je oduzeta, i na jednom malom mjesnom groblju sahranjen 1995, skrhan, pored bolesti i starosti, i predviđanim besmislenim ratom u Jugoslaviji.
    Hoce li, kolege iz SANU oformiti odbor za prenos posmrtnih ostataka Gojka Nikolisa…?

  • Lune каже:

    Болест и смрт
    Те године је војвода Путник због проблема са здрављем имао мањи утицај на доношење одлука, али је чињеница да је он дао сва важнија наређења све до краја 1915. када је отишао на одмор и лечење. Са Крфа 1916. године отишао је на лечење у Ницу. Преминуо је 17. маја 1917. године од емфизема плућа.
    ………………………………………………………………………………………………………………………………………………….
    Од 1917. године до 1926. године његови посмртни остаци су чувани у капели на руском гробљу у Ници, да би у новембру 1926. године били пребачени су у Србију.
    ……………………………………………………………………………………………………………………………………………………
    Сахрањен је уз највише државне почасти у засебну гробницу на Новом гробљу у Београду. На гробу постоји натпис “Радомиру Путнику захвална домовина”.

  • pedjaza каже:

    Nakon 1945. godine, rukovodstvo nove socijalističke Jugoslavije je jednako poštovalo učesnike oba svetska rata. I jedni i drugi su imali priznati status boraca i sve prinadležnosti, koje su borcima pripadale.
    Tako je Milunka Savić tek 1945. godine dobila penziju i to upravo od vlasti koju su predvodili komunisti. Sve priče o zapostavljanju učesnika i heroja Prvog svetskog rata, nakon završetka Drugog, su neistina i pokušaj da se omalovaže predstavnici ondašnje vlasti. U literaturi, umetničkom stvarlaštvi, nastavnim planovima i programima, podizanju, čuvanju i održavanju spomenika, negovanju tradicija i obeleževanju značajnih datuma, potpuno ravnopravno su tertirana oba svetska rata. To se moglo videti i po nazivima ulica, trgova, škola i drugih objektata.
    Oni koji su generalno zapostavili istoriju oba svetska rata, kao i istoriju uopšte, koji su se počeli mnogo više baviti sobom, pa čak i revidrati istoriju u smeru koji bi im odgovarao da se održe na vlasti, nemaju pravo da omalovažavaju one koji su prema celokupnoj istoriji naših prostora, imali daleko veće poštovanje.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
13°
Сунчано
07:1015:58 CET
УтоСреЧет
15/2°C
13/3°C
13/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2020. износи 1.000 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2020.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.