СТРОЈ КАО НЕКАД
Борци Осме војвођанске народноослободилачке ударне бригаде, на Фрушкој гори у рејону„Јабуке“, обележили су 69. годишњицу формирања бригаде.
Скуп су сачињавали борци бригаде из Новог Сада, Београда и Суботице. О формирању и ратном путу славне војвођанске бригаде говорили су борац и руководилац Мита Бугарскии Зорица Ђукић.
„Бригада је формирана 12. септембра 1944. године, били смо постројени у рејону званом „Јабука“, пред строј је изашао Милан Корица – Ковач командант бригаде и прочитао нам наредбу Врховног команданта друга Тита да од одреда постајемо 8. војвођанска бригада. Распоређени смо у три батаљона. Након формирања, бригада је кренула на ратни пут, кроз Фрушку гору, равном Срему преко Белегиша и Сурдука, форсирајући Дунав и преласку у Банат. У Банату је попуњена новим борцима, опремљена и добро наоружана (руским наоружањем). Поново смо форсирали Дунав и кренули ка ослобађању села према Новом Саду. По ослобађању Новог Сада, бригада је кренула на север према Суботици, где је у састав ушао суботички партизански одред. Тако попуњена бригада је наставила свој пут ка Батини, где је у саставу 51. дивизије поново форсирајући Дунав водила крваве борбе са далеко јачим добро наоружаним и утврђеним немачким једини9цама. Вировитички мостобра, затим Болмански мостобран и све редом до Блајбурга и коначне победе 15. маја 1945. године“ – рекао је Мита Бугарски.
„Зорица Ђукић, онда девојчица од 15 година, евоцирајући сећања на пале другарице и другове на крвавом ратном путу, посебно је истакла да форсирајући Дунав и Драву, више од половине бораца није знало да плива, вукли су једно другог и прелазили извршавајући задатке које су постављени“. Изгинуло је много храбрих бораца. Зато смо и данас овде да их се сетимо, положимо венце и одамо дужно поштовање свима, који своје животе дадоше за слободу свога народа и своје земље“.
Председник СУБНОР-а АП Војводине и потпредседник СУБНОР-а Србије Светомир Атанацковић истакао је: „Преживели борци, њихови потомци и сви који поштују НОБ и тековине НОБ морају и треба да буду у истом строју ради очувања и неговања традиција те борбе. Нико нема право да умањује и фалсификује надчовечанску борбу, то је аманет оних који су дали животе да би ми данас живели у слободи, а наша је обавеза да тај аманет поштујемо и преносимо генерацијама“.
