Републички одбор (2)

ИЗБОРИ СУ ПРИЛИКА ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ

Реч председника СУБНОР-а проф. др Миодрага Зечевића

Обављамо системско и друштвено ситуирање СУБНОР-а и отварамо могућности за његово даље јачање и остваривање у реалним друштвеним условима и односима.

О разлозима измене и допуне Статута, које нису ни обимне нити радикалне, обавестили смо у образложењу разлога за доградњу, упућене са предлогом Статута. Било је нужно појаснити нека решења и прецизирати односе унутар организације. Технички је дат као интегрални текст. Поштујући историјску стварност и друштвену реалност у називу организације уместо једнине унета је множина „Ослободилачких ратова“ и на тај начин СУБНОР је постао организација учесника и других ослободилачких ратова под условом да прихватају Статут, антифшизам као опцију, раде на остваривању трајних циљева удруживања у СУБНОР и чувају углед и достојанство наше антифашистичке организације и ослободилачких ратова Србије. Званичан назив: „Савез удружења бораца народноослободилачких ратова Србије 1941-1945-1999.године“, скраћено „СУБНОР“.

Нова статутарна решења јачају интегративност организације у целини и њено деловање као јединствене организације. Битан је однос између делова и целине. Права делова не смеју да доведу у питање целину организације.

Приступање организацији је слободно, али понашање је уређено статутарним  обавезама који су услов за чланство. Појаве које су, мада спорадичне, захтевају  нашу већу пажњу и јаснији однос према изградњи системске целине СУБНОР-а као организације бораца и инвалида. СУБНОР је за наше услове велика организација. Има око 100 хиљада чланова. Чине је учесници НОП, одбране од НАТО агресије и одбране СФРЈ деведесетих, потомци и поштоваоци учесника ослободилачких ратова и људи антифашистичке и демократске опредељености али различитих националних, верских и партијских опредељења.

Удружења СУБНОР-а у месним заједницама, општинама, градовима, окрузима и покрајинама организована су као друштвена  нестраначка системска целина. Изградња јединственог система организације у овако разгранатој структури и природи је од посебног интереса за Савез бораца као целину. Морамо се обезбедити од оних, чешће појаве у месним и општинским удружењима, који би хтели да СУБНОР искористе за остваривање својих интереса и потреба, дакле оних који су се због личних интереса нашли у нашој организацији.

УГЛЕД У ДРУШТВЕНОЈ СРЕДИНИ

Углед удружења и чланова СУБНОР-а једна је од битних чинилаца у афирмацији СУБНОР-а у друштвеној средини. Кршењe угледа СУБНОР-а, неактивност, екцесне појаве, непрепознатиљиво понашање у друштвеној средини, коришћење СУБНОР-а за остваривање личних и групних интереса, омаловажавање циљева удруживања, кршење статутарних одредби, уношење дефетизма и других негативних понашања у удружењима, треба оштро осуђивати и применити статутарне одредбе у заштити СУБНОР-а против несавесних чланова и органа удружења. Заштита интереса и угледа удружења наша је основна обавеза. Ту не треба бити компромиса, али претходно треба демократски расправити такве ситуације, јер је било и недмократског решавања ових проблема.

Избори су у току. Прилика је да темељно преиспитамо нашу активност и њену актуелност, утврдимо слабост, пропусте и недостатке у раду, констатујемо успехе и допринос који смо дали у животу друштвене средине и утврдимо задатке и послове нарeдне активности и начине остваривања у конкретној друштвеној средини.

Кроз изборе који су у току вршимо генерацијско обнављање, а не генерацијску замену. Не мењамо генерацију него обнављамо организацију са млађим људима истог идејно-политичког и антифашистичког опредељења.

То значи сви остају у строју а организација се оспособљава за нове изазове времена и наставља своје постојање и ход. Оснивачи организације, то значи учесници НОП, су наш непроцењив морални, политички и друштвени потенцијал и капитал, који је уграђен у садржину и природу СУБНОР-а, без којег СУБНОР не би био СУБНОР. Присуство бораца НОР-а у руководствима и органима СУБНОР-а је обавезно без обзира на физичке и здравствене могућности да буду носиоци свакодневне активности тог органа. Они су основна морална подршка организацији и политички спој са антифашистичком друштвеном средином.

СТРАНАЧКА НЕОПРЕДЕЉЕНОСТ

2.У политичком животу Србије постоје бројне политичке партије. Разликовање и партијске поделе су нам изгледа у генима. СУБНОР је од оснивања прогласио политичку толеранцију чланства, под условом да се поштује Статут и ради на остваривању циљева СУБНОР-а. Системски СУБНОР је био независан у целом свом развоју и одговоран за остваривање циљева и уставних обавеза СУБНОР-а. Тако је било  и у статусу друштвено-политичке организације у односу на СКЈ.

Увођењем политичког плурализма Савез бораца је нагласио у документима своју страначку неопредељеност и неприпадање ни једној политичкој опцији. Реални односи и агресивност снага ратног квислинштва и колаборације са фашистичким окупаторима из Другог светског рата и обнављање неонацизма довели су до блискости СУБНОР-а са неким политичким опцијама у Србији, посебно са СПС и ЈУЛ. Та блискост је често СУБНОР претворала у трансмисију тих партија, што је било више корисно за ове партије, него за СУБНОР.

Временом је СУБНОР све више инсистирао на страначкој неприпадности, на непосредној и равноправној сарадњи са опцијама које признају СУБНОР, уважавају тековине НОБ-а и подржавају нас у остваривању циљева удруживања. Дистанцирајући се од међустраначких сукоба и интересног партијског повезивања, СУБНОР је своју активност везивао за државу. НОП ни за време НОР-а није се борио за КПЈ, већ против окупатора, за независну државу и слободу народа. Ми данасследимо то определење.

Нестранаштво је наше темељно опредељење данас. Оријентација је на сарадњу са свим асоцијацијама које вреднују допринос НОБ-а  победи над  фашизмом и домаћим квислинштвом и боре се за остваривање економских, демократских и хуманих опредељења, поштујући међусобну самосталност. Ово има и своју цену, јер државно руководство још мисли партијски, тако да ниједна партија није заинтересована за стварање услова за рад СУБНОР-а, јер имају резерве према идеји партијске неприпадности, мада је евидентно да  већина нашег чланства за сада подржава одређене опције. Страначка припадност значи индентификовање са укупном политичком активношћу једне партије што је супротно природи СУБНОР-а. Владајуће партијске структуре не делује као структура правне државе, већ као део партијске структуре и преносе своје критеријуме у државне односе и тако присиљавају цивилни сектор на партијска опредељивања, јер је у питању егзистенција.

Друго питање је понашање СУБНОР-а за време избора и у политичким превирањима. Тада СУБНОР политички самостално делује и опредељује се за политичке опције за које је уверен да су по деловању стварно антифашистичке, да су опредељене за прогресивне идеје, да се боре за националне интересе и бољи живот људи и да поштују историјски допринос НОП-а и партизанског покрета који је дао победи над фашизмом и српском колаборацијом. Само је питање има ли партија које испуњавају све ове услове.

ОДНОС ПРЕМА ДРЖАВИ

Већ сам истакао да је однос учесника ослободилачког или одбрамбеног рата према држави, слободи, одбрани националног интегритета и независности земље посебан у односу на друге грађане. Ратници су били носиоци одбране земље и борбе за слободу, али и осталих  националних и државних вредности због којих и постоји држава. Ту лежи тај нераскидив спој између ратника и државе и обавезе државе према ратнику.

СУБНОР је као организација ослободилачких ратова у остваривању права и дужности државе према ратницима основна спона и одговорни чинилац у заштити и остваривању борачких права али и у трајној обавези према држави у остваривању општенационалних интереса. У питању је сарадња са државним органима у остваривању функција државе према ратницима у обезбеђењу заједничких интереса. Због тога у правној држави није битно која је партија на власти, већ начин остваривања  функције државе везана за права и дужности учесника рата у одбрани државе, слободе и независности. Везивање СУБНОР-а за једну полтиичку партију у систему политичког плурализма значило би везивање права бораца за једну партију што би довело до могућности манипулисања правима бораца и крајњу неизвесност у  заштити и природи односа СУБНОР-а и државе.

3. Организација и чланство треба да буде много више предмет интересовања СУБНОР-а на свим нивоима организовања, него што је то случај. Има шаблонизма и формалног односа, што доводи да нам је удружење оптерећено бројним и гломазним органима више формом него садржином. Треба пажњу посветити ефикасности органа, а не формалним обележјима. Стварати оперативне и ефикасне органе,  одговорне чланству. Не робовати формализму, посебно у месним и општинским удружењима са малим бројем чланова, бити флексибилан у успостављању организационе структуре. Најважнији су унутрашњи демократски односи и активност. У општинама са малим бројем чланова треба све чланове повезати у једно удружење, или за више насеља која међусобно гравитирају, створити једну месну организацију. Битно је да тежимо да свако насеље има чланове СУБНОР-а и радити на омасовљавању и подмлађивању. Ови избори треба да реше и разреше ово питање.

СПРЕЧАВАТИ РЕХАБИЛИТАЦИЈУ КВИСЛИНГА

Стварању услова за рад удружења  некако је постало формално питање, без већих иницијатива и напора да се осамостали рад удружења и зависност од ненаклоњене власти. Искуства и стања су различита код удружења која имају приближно исте могућности. Према увиду мали је број удружења која су у друштвеној турбуленцији успела да сачувају имовину коју су користили. Проблем лежи у несналажљивости руководства наших удружења, запостављању овог питања и постојању осећаја да то неко други треба да ради. Удружења веома мало знају о стању реалне имовине, посебно о законитости отуђења станова и пословног простора којима су располагали. На покретање овог питања многи су обавестили да тај проблем код њих не постоји. Само површним увидом испоставило се да та оцена нигде није тачна. У овој изборној кампањи ово питање мора да се озбиљно покрене и схвати, а нови органи да посвете посебну пажњу.

Следеће питање које је запостављено то је Одлука Републичког одбора да се приступи правној рехабилитацији жртава терора четника, љотићеваца, недићеваца, муслиманске милиције, балиста и других сарадника окупатора. Завидну одговорност и активност показали су СУБНОР Чачка и Краљева, док бројни ово питање нису озбиљно схватили, посебно његов значај за повезивање породица и потомака за СУБНОР. Ово питање мора да буде предмет изборне расправе, али и део сталне активности удружења у месним организацијама, општинама, градовима и окрузима.

Бројна удружења имају запажен успех у спречавању правне рехабилитације лица која су сарађивала са окупатором и чиниле ратне злочине, док код већине удружења ово питање није добило потребну пажњу.

Републички одбор преко Председништва и Комитета за међународну сарадњу остварује мултилатерарну и билатерарну међународну сарадњу. Удружења у оквиру своје надлежности остварују сарадњу са одговарајућим борачким и антифашистичким организацијама на свом нивоу организовања уз консултацију и сарадњу са Комитетом СУБНОР-а Србије.

ПРОБУЂЕНИ НЕОНАЦИСТИ

Потребну пажњу треба посветити приграничној сарадњи са одговарајућим антифашистичким и борачким организацијама и унапређивати ту сарадњу која има посебан значај за успешнији међугранични живот људи. О тој сарадњи треба држати у току Комитет СУБНОР-а и консултовати се о значајним питањима сарадње. Сарадња која се некако запоставила је сарадња између општинских или месних удружења са истим удружењима из других друштвених средина. Интерес за ову сарадњу осим дружења, може да буде повезана ратна прошлост или унапређење одређених културних, спортских, хуманитарних и других делатности. Ова сарадња доприноси измени искустава и разумевање других средина. Због тога је треба успостављати и неговати.

Неонацистичке пробуђене снаге, потомци и поштоваоци српског квислиништва и колаборације и сви противници антифашизма, уз помоћ досадашње власти агресивни су према НОБ-у, НОП-у и одбрани од агресије и антифашистичкој прошлости Србије.

Без обзира на промену власти њихова агресивност и осионост се не смањује, јер је власт оптерећена проблемима државе, а њихова уграђеност у институцијама друштва, посебно у средствима информисања остала је нетакнута. Они кроз њих и помоћу њих демонстрирају своју силу и друштвени утицај. Понашају се као идеолошки господари Србије. Све чине да затру присуство антифашизма у јавности и све оно што он собом носи. Треба упорно разоткривати њихове носиоце, оповргавати чињеницама њихове лажи и дрскост којом истину оспоравају фалсификатима које ни „пас са маслом“ како каже народ,  не може да прогута. Они и не заслужују цивилизован дијалог.

Наш одговор је истина о антифашистичкој народноослободилачкој борби и злочини који су сарадници окупатора учини свом народу у корист фашистичког окупатора и агресора.

(Уводна реч на седници Републичког одбора СУБНОР-а, одржаној 24.априла 2013.године)