ПРЕКИД ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА

Пише: Мирослав Миња Николић, адвокат

Странке у парници могу да рачунају на правни институт прекида поступка, када је то неопходно или када је то могуће, ради заштите њихових права и интереса. Доношење решења о прекиду поступка предлажите, када вам је то у интересу, али и побијајте жалбом, ако сматрате да је до прекида дошло неосновано.

Различити догађаји који наступе након покретања парнице, могу привремено утицати на ток поступка. Један од честих процесних института у парници је у таквом случају прекид поступка. До њега обавезно долази у одређеним оправданим ситуацијама, у којима се не може ништа предузимати, на пример, у случају смрти или стечаја странке или њеног законског заступника, губитка њене парничне способности или ако престане овлашћење за заступање законског заступника и др. Уколико за такве разлоге сазнате, можете суду предложити да утврди прекид поступка, премда суд у тим случајевима доноси такво решење, и по службеној дужности, чим сазна за такве разлоге.

Поред овог обавезног прекида, закон прописује и случајеве тзв. необавезног прекида, када суд може, с тим да није обавезан да донесе решење о одређивању прекида поступка. Такав прекид поступка предложите суду, када год сматрате да суд не може донети одлуку, док се у неком другом парничном или управом поступку, претходно, не реши неко правно питање које је битно за постојање права странке. У судској пракси, чести су случајеви да, на пример, тужена страна у парници ради исељења из непокретности тражи прекид те парнице, док се правоснажно не оконча друга парница, по њеној тужби, у којој се тражи утврђење права својине или сусвојине на истој непокретности. То се, посебно, односи на право супружника, на основу стицања у браку (брачна тековина) или на право члана породичне заједнице, па чак и лица које тврди да је својим радом и средствима изградило исту непокретност као нову ствар. Било би незаконито, али и неправично, да суд исели једног од супружника из куће која је стечена у току трајања брака, ако је супружник чије се исељење тражи покренуо други спор, ради утврђења права својине, по основу стицања у браку. Исто право, по самом Породичном закону, имају и ванбрачни партнери, у погледу оне имовине која је стечена у току трајања ванбрачног или брачног односа. Несумњиво, овај институт представља и својеврсни заштитини механизам, да неко не стекне веће право од оног које има или не изгуби своје право, ако се о таквим правима паралелно одлучује у неком другом поступку. Ако сматрате да такво право имате, немојте се либити да покренете своју парницу или други поступак ради утврђења постојања тог права, јер, на тај начин, захваљујући прекиду поступка, можете законски заштити своје право, односно позицију.

У случају да парнични суд прекине поступак, у њему се не предузимају никакве даље радње, до тренутка када се стекну услови за наставак поступка. У сваком решењу о прекиду, суд увек наводи, до којег тренутка, односно догађаја се поступак прекида. У пракси се то, најчешће, одређује, до правоснажног оконачања неког другог судског или управног поступка и сл. У том смислу, када буде правоснажно окончан тај други поступак, о томе би странка којој одговара наставак процеса требало да о томе обавести суд и да предложи наставак прекинутог поступка. Уз предлог за наставак поступка требало би доставити и доказ о престанку разлога за прекид, односно о испуњености услова за наставак (на пример, правоснажну пресуду, увид у списе предмета у коме је она донета и сл.). За време одређеног прекида поступка, суд више ништа не предузима у парници, а престају и да теку рокови за предузимање радњи у парници. Све оно што странке предзму у време трајања прекида поступка нема никакво дејство, док поступак не буде настављен.

Уколико вам не одговара да се парница прекине, закон даје могућност да против судског решења о прекиду поступка поднесете жалбу, у којој би требало да се позвете на непостојање законских разлога за доношење таквог решења. Најбоље је да то поткрепите и одговарајућим доказима, уз ангажовање доброг и поузданог адвоката.