САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 826287Укупно посета:
  • 2579932Укупно прегледа:
  • 2Тренутно посетилаца:

Г.  ПРИБИСЛАВ И ГЂА РАНА

Пише: Пуриша Ђорђевић, филмски режисер

После тридесет пет година вратио се у малу варош Симеун Ркалић, партизан 1941. године, четник 1943. године, 1944. (свирао је) контрабасист у великом оркестру Радио-Београда под управом Фридриха Мајера, 1945. губи му се траг. Године 1976. нашао сам га у поноћ на железничкој станици мале вароши.

Хтео је да се провоза „ћиром” до Вишеграда. Када је чуо да нема више малога воза, поручио је две порције сира и док сам ја мезетио, испричао ми је причу о Прибиславу Лепићу, берберину, код кога је Симеон Ркалић веома кратко учио занат.

Прича је трајала дуго а ја сам је приредио овако:

Прибислав Лепић, берберин из Варошице, супирао је седмог априла 1941. године код комшинице, госпође Ране. Био је други дан рата између Краљевине Југославије и Трећег Немачког Рајха. Деветог априла 1941, у рану зору, госпођа Рана нежно је пробудила господина Лепића и тихо му рекла:

-Прибиславе Лепићу -Немци…

-Врло добро – рекао је Прибислав. -Пробудите ме у седам часова, нула, нула.

Госпођа Рана тихо отвара прозор, па каже чети лепо обучених Немаца:

-Молим, мало тише, госпођин Лепић спава.

Наредник наређује чети да не галами. Госпођи Рани се та мала пажња допала. Износи на улицу слатко, воду и флашу ракије и, као и да слави, служи војнике. Лепо, каже наредник.

-Слатко је од шљива – каже Рана.

-Шљивовица?

-Хоћете ли остати мало код нас? – питала је госпођа Рана.

-Не – рекао је наредник – идемо даље.

-Да вам спремим нешто за доручак?

-Доручковаћемо у Ужицу.

-Пуцаће тамо на вас још издалека, пре доручка.

-Неће – рече наредник – послали смо пре нас авионе да их бомбардују.

-Врло добро сте то смислили. Знате, ти тамо у Ужицу, то вам је све сам сељак, јуче сишло с планине. Воли да пије тај свет и да ратује. Неће они дати лако пошту и фабрику оружја …

-Тако су нам у Краљеву претили с вашом варошицом, па, ето, нико да испали један метак, чак, ево, пријатељски разговарамо. -Зашто да не – примети госпођа Рана – ми смо овде фини свет, ето, мој Приблислав …

-Прибислав, шта је то – упита наредник.

-Господин Лепић, човек који спава. Он је париски ђак. Учио је шишање код господина Армана. Наравно, није без мане, воли да се коцка.

-Код нас је коцка забрањена – учтиво примети наредник.

-Због чега? – чудила се Рана.

-Јер сада играмо само на карту која ће нам помоћи да добијемо рат.

-Ви да добијете рат? Таман посла – рече Рана весело.

-Ко ће, по вама, добити рат? – упита наредник љубазно.

-Ви нећете сигурно. Прошли пут сте код нас били четири године, три пуне и нешто јаче… Била сам девојка и, морам признати, било је згодних војника, ваших очева, али пред крај су све покварили.

-Зашто? – упита наредник.

-Тако, почели сте да убијате … почели су да убијају. То је покварило све… јер ако човек добије једну битку, је л’ те, он не мора да тражи да га сви поздрављају. По мени, победник би морао – када привремено дође у другу земљу – да буде учтив и љубазан. Говорим ли добро, господине наредниче?

-Говорите добро, госпођо, али плашим се да нећете дуго говорити. Ваш говор ми се свиђа, али ја не волим ваше речи. Од вас би било најљубазније када бисте запамтили моје речи – овај рат и овај мир добиће Трећи Рајх.

-Комунисти тврде сасвим супротно, господине наредниче.

-Има ли у вашем фином месту комуниста?

-Цео град, све сама комуњара. Воле Русе више од хлеба.

-То није добро за Варошицу.

-Ни за вас то није добро.

-Лако ћемо их умирити.

-Ма не знате ви каква је то напаст. Од горе мајке и још горег оца. Први у школи, први у љубави, први у спорту. Лопови, кажем вам. Неће се они дати лако …

-Господин Прибислав Лепић је такође …

-Комуниста? Него шта друго да буде. Он је радник, иако је фризер за даме и господу – рече стидно госпођа Рана.

– Волео бих да упознам господина Лепића – рече наредник и погледа војнике. Чета устаде. Оружје лако звекну.

-Колико је сати? – упита госпођа Рана.

-Шест – рече наредник.

-У седам ћу га пробудити. Ви дођите у пола осам. До виђења, господине наредниче.

-Ићи ћемо заједно – рече наредник.

-Колико је сати? – упита Прибислав Лепић када су га пробудили.

-Шест и два минута – рече наредник.

-Ја устајем у седам, господине – рече Прибислав Лепић сањиво и окрену се на другу страну.

-Устај! – викну наредник.

-Рано, пробуди ме у седам – рече господин Лепић не гледајући наредника …

Бела постеља под којом је лежао господин Прибислав Лепић поцрвене од метака. Од рафала господина наредника.

Госпођа Рана погледа у наредника:

-Сад сте објавили целом свету ко ће добити рат …

Убише и њу, једна немачка чета и један наредник Трећег Рајха.

По подне, сахранили су заједно господина Прибислава Лепића и његову госпођу Рану Живић. Нико није у варошици плакао за њима. Било би за нас страшно да је господин наредник оставио у животу господина Прибислава и госпођу Рану.

Print Friendly, PDF & Email
Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
12°
Ведро
06:3916:07 CET
НедПонУто
min 12°C
18/7°C
17/10°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2020. износи 1.000 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2020.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.