ПРОШИРЕЊЕ ФАШИСТИЧКЕ АГРЕСИЈЕ, ЈУН 1941—НОВЕМБАР 1942.
САВЕЗНИЧКИ ВАЗДУШНИ НАПАДИ НА ЕВРОПУ 1942.
Ангажовањем главних немачких вазд. снага на источном фронту, знатно је ослабио притисак на В. Британију, која се брзо опорављала, јер је интензивно расла њена индустријска производња, а снабдевана је и из САД. Упоредо са дејствима на другим подручјима, појачавала је и ваздухопловна дејства на Европу. У фебруару 1942. британска Бомбардерска команда (Бомбер Цомманд) појачава бомбардерску офанзиву, започету марта 1941, нападајући ноћу најзначајније градове, индустријска постројења, жел. чворове, бродоградилишта и луке у Немачкој и нека значајна индустријска постројења у окупираним земљама. Од краја марта и у априлу Британци бомбардују формацијама 100—300 авиона, примењујући тзв. просторно бомбардовање (ареа бомбинг — в. Бомбардовање), градове Либек, Есен (Ессен), Келн (Колн), Хамбург, Кил и, нарочито тешко, Росток. Непосредно после тога Британци примењују нов вид дејстава — самосталну вазд. операцију. Тако, у мају и јуну Бомбардерска команда изводи операцију Миллениум, нападајући са по 1000 авиона одједанпут поједине велике градове (Келн, Есен, Бремен). У јулу је извршено око 10 напада са по 300 авиона на више градова. У августу су највише нападани градови у Рурској области. Од септембра до децембра бомбардовани су у већој мери градови у Рурској области, а у нешто мањој мери градови у централној и јужној Немачкој. Сем тога Бомбардерска команда дејствовала је у 1942. по објектима важним за РМ, нашто је утрошено 15 500 авиополетања. Од средине августа и 8. вазд. армија САД са база у В. Британији почиње бомбардовати неке објекте на окупираној територији, у новембру и подморничке базе Бремен и Кил, а затим Есен и Хам (Хамм) и неке аеродроме. У 1942. британски бомбардери бацили су на циљеве у Европи 46 290 т бомби и положили 6469 т мина против поморског саобраћаја.
Савезничка бомбардовања нису битније утицала на немачку привреду с обзиром на то да су Немци располагали довољним производним резервама, али су Британци стекли драгоцена искуства у стратегијском бомбардовању и приморали Немце да ангажују значајније снаге за ПВО и да често непотребно маневрују с њима.
Материјали преузети из „Војне Енциклопедије“ – Друго издање, Београд 1970