У организацији СУБНОР-а Севојно, Градске организације СУБНОР-а Ужице и Основне школе „Алекса Дејовић“ 08.04.2021. године у Севојну обележена је 133 године постојања и рада Школе и 79. годишњица погибије Народног хероја Алексе Дејовића.

Испред бисте Народног хероја Алексе Дејовића по коме школа носи име, поред ученика и наставника школе венце су положили представници Града Ужица, Градске општине Севојно, СУБНОР-а Ужице, породица Алексе Дејовића, Удружења пензионера Севојно и СПС-а Севојно.

Алекса Дејовић рођен је 13. септембра 1920. године у Севојну. Основну школу завршио је у родном месту, а браварски занат у Фабрици оружја у Ужицу. У овој фабрици приступио је револуционарном радничком покрету и постао члан СКОЈ-а. Уочи рата 1940. године примљен је у чланство КПЈ.

Након окупације Југославије почео је да ради на организовању омладине и прикупљању оружја у Севојну. Активно је учествовао у формирању Прве ужичке партизанске чете „Радоје Марић“ и био први секретар партијске организације у њој. Учествовао је у тешкој борби и пробијању из обруча, 18. августа 1941. године на Дрежничкој Градини, када су немци и албански жандарми опколили чету. После ослобођења Ужица 24. септембра 1941. године, налазио се с четом на фронту према Ваљеву.

Почетком децембра 1941. године, с деловима чете повукао се у Санџак, где, од бораца Ужичког партизанског одреда, формирана два батаљона. Тада је одређен за заменика политичког комесара Првог батаљона. Пред крај 1941. године је рањен, па је око два месеца провео у болници. Када је формирана Друга пролетерска бригада, 1. марта 1942. године у Чајничу, постао је заменик политичког комесара Четвртог ужичког батаљона. Половином јуна 1942. постао је политички комесар Четвртог батаљона а 27. августа исте године политички комесар Друге пролетерске ударне бригаде.

Био је нераздвојни друг са својим земљаком Миодрагом Лунетом Миловановићем, замеником команданта Друге пролетрске бригаде, који је доста простора у свом дневнику посветио Алекси. Кратко време су били раздвојени када је Луне отишао на курс у Бихаћ, крајем 1941. гопдине. Крајем 1943. године поново у се срели у Ливну и заједнички поднели тешке напоре борби на Неретви.

Када је 1. априла 1943. Друга пролетерска бригада избила на Дрину у Ђуђеву, борци бригаде су отпочели са изградњом понтонског моста. Иако политички комесар бригаде, помагао је борцима при изградњи моста. Тада је изненада пала граната и тешко га ранила у ногу, док је Луне био лакше рањен. Лекари су му отсекли рану, али узалуд, јер је, услед недостатка лекова, наступило тровање и умро је 9. априла 1943. у селу Кутима.

За народног хероја проглашен је, неколико дана после смрти, 30. априла 1943. међу прввим борцима НОР-а.

У Билтену Врховног штаба бр 23-27. о проглашењу за народног хероја пише:

На основу решења Врховног штаба даје се назив народног хероја Алекси Дејовићу, политкомесару II пролетерске бригаде. Друг Алекса Дејовић, као бораци политички радник, истакао се својим јунаштвом у многим борбама. Он је био пример осталим борцима и руководиоцима, и као такав погинуо је херојском смрћу у борбама на Дрини, априла месеца о.г.

Скупу се обратила директорка школе Ирена Дрндаревић, која је говорила о лику и делу Алексе Дејовића.

У културно уметничком програму учествовали су ученици школе.