Сремски Јарак 26.09.2011.г.
говор председника
Покрајинског oдбора СУБНОР-а Војводине Светомира Атанацковића
КОМЕМОРАТИВНИ СКУП ПОВОДОМ 70. ГОДИНА
ОД „КРВАВОГ МАРША“ ШАБАЦ – ЈАРАК
Другарице и другови, драги пријатељи, желим да Вас све поздравим у име чланова СУБНОР-а АП Вoјводине и у своје лично име. Посебно бих поздравио Председника СУБНОР-а Србије, Проф.др МИОДРАГА ЗЕЧЕВИЋА, Потпредседника СУБНОР-а Србије, АНДРИЈУ МЕРЕНИКА, представнике општина Шабац и Богатић и Представника Града Сремске Митровице и Општине Рума.
На данашњи дан, навршава се 70 година злочина над злочинима „КРВАВОГ МАРША“ Мачвана, од Шапца до Сремског села Јарак.
Одмаздом за напад бораца народноослободилачког рата на Шабац, на Малу госпојину 1941. године. Немачки фашистички окупатор са својим сатрапима, покупили су све мушко што се затекло у граду, те су их током ноћи одвели преко моста на реци Сави у село Кленак, да би их након два дана терали да трче све до припремљеног логора у селу Јарак.
Више од 500 жртава остало је на том незапамћенопм „КРВАВОМ МАРШУ“, падајући од изнемоглости били су убијани на најзверскији начин. Било је међу њима и стараца и деце .
Мештани Јарка дочекали су изнемогле људе са пуним кофама воде, али су их Немци и усташе кундацима терали од исцрпљене колоне.
У Сремском селу Јарак, формиран је логор на отвореном простору, ограђен жицом са јаком немачком и усташком стражом, гладни, жедни и под тешким батинама многи су умирали. Глад и жеђ су били најчешћи узрок смрти.
Након вишедневног мучења и батинања преживели су одведени у логоре смрти широм Немачке из којих се већина никада није вратила.
„КРВАВИ МАРШ“, данас мора бити опомена свима, јер у години, када обележавамо 70. година од дизања устанка народа Србије против фашизма, највећег зла људског рода, поново оживљавају мрачни умови у ликовима неких квази или надри историчара негирајући почињене злочине и оспоравајући антифашистичку борбу и НОБ у целини. Нико нема право да фалсификује и кривотвори историјске чињенице, рехабилитујући осведочене квислинге и колаборацију са окупатором. То је дуг према борцима и жртвама фашистичког терора, наш завет је да чувамо и сачувамо славне традиције НОБ-е и то ћемо увек чинити. Данас у овим смутним временима, острашћени појединии самозвани историчари, желе унети пометњу међу омладином искривљавањем слике о фашизму и антифашизму у Србији. Поистовећују оне снаге које су здушно помагале окупатора и највише зла нанели своме народу, са стварним борцима партизанима. Није случајно, да се баш на овим подручјима, где је спроведен „КРВАВИ МАРШ“, данас, доношењем срамног закона о рехабилитацији, рехабилитује највећи број оних који су били у служби окупатора.
Другарице и другови, па зар смо ми једина земља у свету која прашта злочине почињене над сопственим народом. Да ли је могуће, да неко нормалан тражи рехабилитацију ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА, који је починио небројено злочина своме народу, зар се могу заборавити клања од стране тзв. ЦРНИХ ТРОЈКИ, који су посејали семе зла своме народу, под директном командом ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА.
Не могу се набројати злочини које су починили припадници ЉОТИЋЕВЕ гарде или жандарма МИЛАНА НЕДИЋА.
Током четворогодишњег рата, животе је дало 307.000 бораца НОР-а. Мештани Јарка добро знају какав је био терор усташа, Немаца и покушај убацивања четничких снага Драже Михаиловића у Срем. Такође добро памте и хероје Срема, који су дали своје животе да би ми данас, овде крај ове спомен чесме могли да живимо у миру.
На крају. Желим да као и данас, увек остане дубоко сећање на жртве „КРВАВОГ МАРША“ и хероје који су уткали своје животе за слободу свога народа.
СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ!!