Став Председништва РО СУБНОР-а Србије на анкету о новом државном празнику
ПОКУШАЈ ИЗЈЕДНАЧАВАЊА ЖРТВЕ И ЏЕЛАТА
Председништво СУБНОР Србије је одржало седницу 29. септембра и, поред осталог, расправљало о новинској анкети о утврђивању још неких државних празника, објављивању резултата и изјашњавању тим поводом највиших функционера и челника појединих странака.
Анкета је, међу пет редакцијских предлога, одлучила да Шумарице буду државни празник као дан сећања на све српске жртве изгинуле у Другом светском рату.
Пошто су у питању догађаји директно везани за Други светски рат, антифашистичку борбу и партизански покрет, СУБНОР се с разлогом и, према томе, обавезом осећа одговорним и позваним да најенергичније устане против још једног покушаја фалсификовања чињеница и прекрајања историје у корист не бројних али на жалост бучних политичких групација које свакодневно настоје да рехабилитују квислинге – верне савезнике и џелате у редовима нацистичког и фашистичког окупатора Србије. Наш протест је у исто време и дуг према жртвама и других народа и националности грађана Србије.
СУБНОР подржава да Шумарице буду заједнички дан сећања на цивилне жртве грађана Србије које су погубили фашистички окупатор и њихови квислинзи у време Другог светског рата.
Међутим, избор предлога и начин анкетирања упућују на позадину поступка и указују да је анкета очито наручена од политичких снага које покрећу и предлажу опште помирење свих страна у рату 1941-1945. у Србији.
Користе се Шумарице, стравичан злочин немачке солдатеске, Љотићевих и Недићевих формација и специјалне полиције, да би се изашло у сусрет потомцима и поштоваоцима српске колаборације, и на тај начин рехабилитује сарадња са фашистичким окупатором, оправда дело колаборације а са тим и фашистичког окупатора. То је, по нашем мишљењу, потреба одређених политичких снага текуће политике а не историјске истине.
Из тих разлога немогуће је све њих без историјске диференцијације карактерисати као равноправне српске жртве изгинуле у Другом светском рату
Актуелни посленици српске политике, ви не треба нити имате право да мирите жртве окупатора и домаћих квислинга и нас још живе партизане, потомке наших изгинулих и умрлих ратних другова, поштоваоце Народноослободилачке борбе и све људе изворне антифашистичке оријентације, са сарадницима и делом фашистичких окупатора и фашистичким окупатором Србије. Тиме изједначавате жртве и џелата, борце за слободу и сараднике окупатора и потирете у свести будућим генерацијама немерљив допринос Народноослободилачке борбе Србије победи демократског антифашистичког света над фашизмом у Другом светском рату.
За савремену Србију корисније је да се ви мирите са вашима и са онима са којима сте у политици, са суседима и другима из ваше генерације и вашег дела. Оставите нас из Другог светског рата на миру. Народноослободилачку борбу 1941-1945 историја ће вредновати по стварно учињеном, по ономе где се грешило и по ономе шта смо оставили будућој генерацији. По томе ће се ценити и народноослободилачки покрет и наша борба против фашизма и квислинга и данас омражене од текуће политике партизани. А види се шта ви остављате. Насиљем над истином се не може избрисати, прекројити а још мање стварати нова историја.
Предлог да Шумарице буду дан сећања на све српске жртве у Другом светском рату,као датум обележавања антифашистичке борбе и жртава покушај је политичке преваре и злоупотребе цивилних жртава. То је избегавање да се призна да су злочини учињени над беспомоћним грађанима који нису прихватили окупатора, Недићеву квислиншку власт, Љотићев фашистички покрет, четнике Драже Михаиловића и Косте Пећанца, Муслиманску милицију, балисте, Руски заштитни добровољачки корпус и Власовљеве јединице.
На упорно тражење да нам се доставе подаци о спроведеној анкети и доступност у свих 16 хиљада потписника нисмо успели. Измишљани су разлози и обећавано хитно достављање података али напор од више дана није успео. Склони смо да посумњамо у постојање списка од 16 хиљада потписника у представљеном облику и да анкета није спроведена на начин како је саопштено.
Верујемо, такође, да је сагласност поједних политичких делатника резултат само жеље да се и стратишта у Крагујевцу, као и у Јајинцима и другде у Србији, обележи на начин који и СУБНОР подржава да би успомена на страдалнике у Другом светском рату и антифашизам и борбу против окупатора и његових сарадника остали слободарски светионик у Србији као и читавој Европи и у свету.
Ни у једном цивилизованом друштву не могу се потезом пера, намакнутом скупштинском већином, укидати празници и сећање на најважније догађаје из славне прошлости једног слободарског народа.
Поново успостављање 7. јула као државног празника Републике Србије може се одлагати и избегавати али се не може избећи. То је темељ антифашистичке Србије у Другом светском рату.
СУБНОР Србије, са грађанима изворне антифашистичке опције, почеће да прикупља потписе да се 7. јулу, Дану устанка народа Србије, врати статус државног празника и призна оно што је стварно било у историји нашег народа.