САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 813555Укупно посета:
  • 2545378Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

ТАКО ЈЕ ГОВОРИО СКОЈЕВАЦ

Много непознаница из наше новије историје је остало још нерасветљено. Погибија истакнутих револуцинара, бораца, народних трибуна и даље је табу тема.

Тако би било и са Милојем Симовићем, првим замеником команданта Крагујевачког партизанског одреда, угледним земљорадником из села Дреновца у Гружи, пре рата припадника Народне сељачке странке (тзв „леви земљорадници“) који је приликом повлачења партизана за Санџак пао у руке недићевцима, затворен у логор на Метином брду и после зверског мучења стрељан.

Пожутело сећање које је за генерације оставио пре 50 година инж. Милан Дамјановић, једини живи сведок са злостављања Милоја Симовића из затвора у Крагујевцу, где су припадници Српске државне страже, под надзором немачких фашиста, убијали најбоље синове Шумадије, у аманет да види светло дана.

Милан Дамјановић, скојевац, пао је у рацији у руке полицији 4.12.1941. године и спроведен у затвор који су, у тадашњој школи „Краљ Петар“, чували недићевци. У затвору је срео један број заробљених партизана међу којима је био и Милоје Симовић.

Кад је осуђен на смрт, непосредно пред извођење на стрељање, Милоје Симовић је Дамјановићу рекао: „Моја последња жеља је да ми се на споменику напише: Да живи армија рада, села и града“.

Његово држање пред слугама окупатора је било задивљујуће пркосно. Шибао је стрељачки вод кличући комунистичкој партији, Совјетском Савезу. И заиста задње речи су му биле: „Да живи Армија рада, села и града“.

Инж. Милан Дамјановић писано сведочење завршава молбом да се ово коначно објави и истина после толико година сазна јер то патриотизам и херојско држање Милоја Симовића заслужује, а жеља му је да ово прочитају и Симовићеви потомци.

Оригинално сећање на Милоја Симовића, сада се налази у архиви СУБНОР-а Крагујевац и један примерак овог писма Милана Дамјановића биће уручен унуку Милојевом, Владану Муји, на 70-то  годишњицу смрти његовог претка.

Print Friendly, PDF & Email

5 реаговања на Славна традиција

  • Lune каже:

    Hm,hmm..postujem, svaku rec koja je napisana u komentaru i celom portalu..ali, uspomene nisu dovoljne za normalan i bezbedan zivot. Cekali su i docekali “svojih pet minuta”,delom u vlasti,uskoro totalno, bice u prilici da zgrome uspomene,uvedu nove udzbenike,pa i sruse spomenike ako budu smatrali da im je i to resenje.Moramo imati neke poslanike koji bi rusili stare zakone, predlagali civilizovane amandmane, za bolji zivot i postovanje svih gradjana.

  • pedjaza каже:

    Ovakvih se ljudi treba sećati i upoznavati mlade naraštaje sa njihovim slavnim delima. Malo je živih svedoka vremena u kome je želja za pobedeom fašizma bila preča od samog života.
    Ovo je ujedno i podsećanje na zverstva kvislinških snaga Milana Nedića, čija mogućnost rehabilitacije je nedavno bila jedna od udarnih tema na medijima.
    Na sreću, dosta je istorijskih dokaza koji pokazuju pravu istinu, koju nikada niko neće moći da pobije.

    • Lune каже:

      Zakazan je parastos u februaru, naravno to nije parastos to je miting i promocija, reinkarnacija zla,verovatno neka vrsta “tajnih uslova” za prijem Srbije u EU,cim nema ozbiljnijih reakcija iste po dogadjajima Srbije kandidata za EU, i rehabilitacijama ratnih, nekada njihovim saradnicima zlocincima.

  • Potomak BGD каже:

    Heroj! Nije nista novo da se u Srbiji vec 15 godina pljuje po onima koji su imali hrabrosti da ustanu, narod treba pacifikovati, umiriti i upropastiti. Zato u prvi plan izbijaju razni kolaboracionisti i kvislinzi, oni savrseno odgovaraju duhovnoj propasti koja nas je snasla. Na nama clanstvu SUBNOR-a jeste da cuvamo uspomene na one koji su bili spremni da umru da bismo mi ziveli!

Koнкурс

СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА ”ДРАГОЈЛО ДУДИЋ”

р а с п и с у ј у

48. наградни конкурс за необјављене књижевне и историографске радове.

 

Конкурс обухвата све области књижевног и историографског стваралаштва које доприноси неговању традиција ослободилачких ратова, Народноослободилачког рата и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2019. године.

Радове потписане шифром и у посебној затвореној коверти доставити уз основне податке о аутору на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком – за конкурс ”Драгојло Дудић”

Оцењивачка комисија ће донети одлуке о награђеним и похваљеним радовима.

Фондација ће осигурати објављивање првонаграђеног рада.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 13. новембра 2019. године, а награде и похвале уручене 15. новембра 2019. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
31°
Ведро
05:5219:28 CEST
НедПонУто
min 21°C
33/19°C
34/19°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2019. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2019.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.