САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 819365Укупно посета:
  • 2564483Укупно прегледа:
  • 2Тренутно посетилаца:

СТАЗАМА НАШИХ ОСЛОБОДИЛАЦА У ВЕЛИКОМ РАТУ

На Крфу, Виду и другим местима у Грчкој везаним за Први светски рат и славне српске борце обележена су страдања наших војника и многобројних цивила у Првом светском рату који су се повлачећи преко Албанских гудура домогли гостопримства пријатељског грчког народа. Опорављена војска кренула је у завршне борбе са савезницима у победу против освајача и забележила једну од највећих победа у историји – пробила је непријатељски фронт код Солуна.

Централни комеморативни скуп у знак сећања на око 250.000 српских цивила и војника одржан је на острву Видо. Делегацију Републике Србије предводио је министар Зоран Ђорђевић. Он је рекао да је страдање српског народа било велико и да ништа не може да побије ту историјску чињеницу.

Како је казао, на острву Видо данас се обележава годишњица Албанске голготе српске војске у Првом светском рату и да се присећамо војничког слома и окупације Краљевине Србије из 1915. године од стране Централних сила, али и наставка борбе непокорене српске војске.

Ђорђевић је навео да је током Албанске голготе српског народа, погинуло, заробљено, нестало, или умрло од хладноће, глади и исцрпљености 243.877 српских војника и истакао да су многи војници и цивили од тих снагу да истрају нашли у нези, бризи и саосећајности које су им њихови грчки домаћини несебично пружили.

„Ми смо захвални грчком народу и Грчкој на свему што су чинили у прошлости за Србију и њен народ и на ономе што ће чинити у будућности“ – рекао је Ђорђевић.

На комеморацији су били члан Председништва у Босни и Херцеговини Милорад Додик, министар у Влади Србије Златибор Лончар, представници Министарства одбране и Војске Србије, представници удружења која негују традиције ослободилачких ратова Србије и СУБНОР-а Србије који је предводио заменик председника Видосав Ковачевић, као и највиши функционери локалне самоуправе.

Комеморативни скупови почели су полагањем венаца на спомен-плочи у Гувији, месту искрцавања првих српских војника на острво Крф после Aлбанске голготе. Делегацију Владе Србије предводио је државни секретар Зоран Антић из Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања. Затим је одата пошта борцима славне Дринске дивизије и положени венци на споменик Јанису Јанулису, из села Агиос Матеос на чијем имању су били првобитно сахрањени српски војници из састава Дринске дивизије.

Делегација Србије положила је венце и у „плаву гробницу“ у Јонском мору у којој се налазе више од 5.000 тела умрлих српских војника и цивила.

У месту Егзоплатанус у подножју Кајмакчалана, где је обележана 103. годишњица чувене битке кад су српски војници поразили бугарску војску уз невиђену храброст и јунаштво на коти од 2515 метара и тиме отворили простор за даља офанзивна дејства српске војске према Македонији и матици Србији.

Посебан пијетет је одан нашим бесмртним јунацима сахрањеним на српском гробљу у Зејтинлику где нас је сачекао, као и ранијих година, упркос својој болести и старости, 91. годишњи Ђорђе Михаиловић који је више од пола века чувар Српског војног гробља на Зејтинлику. Ову свету дужност је наследио од деде Саве Михаиловића који је био добровољац на Солунском фронту. Он и данас брине о српском војничком гробљу у коме лежи 8.000 српских бораца.

У меморијалном комплексу српског гробља на Зејтинлику поред страдалих српских војника из Првог светског рата налазе се и гробови логораша интернираних у Грчке логоре у Другом светском рату.

Завршни комеморативни скуп у Републици Грчкој одржан је у месту Поликастро где су домаћини били наши пријатељи из Грчке који су истакли своје учешће у Првом светском рату уз уважавање и одавање посебног признања свим земљама савезницима, победницама у Првом светском рату – Србије, Француске, Велике Британије, Русије и Италије.

У знак сећања на страдале Србе од стране Бугара посећена је и спомен-костурница у месту Удово у Републици Македонији.

Print Friendly, PDF & Email
Koнкурс

СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА ”ДРАГОЈЛО ДУДИЋ”

р а с п и с у ј у

48. наградни конкурс за необјављене књижевне и историографске радове.

 

Конкурс обухвата све области књижевног и историографског стваралаштва које доприноси неговању традиција ослободилачких ратова, Народноослободилачког рата и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2019. године.

Радове потписане шифром и у посебној затвореној коверти доставити уз основне податке о аутору на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком – за конкурс ”Драгојло Дудић”

Оцењивачка комисија ће донети одлуке о награђеним и похваљеним радовима.

Фондација ће осигурати објављивање првонаграђеног рада.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 13. новембра 2019. године, а награде и похвале уручене 15. новембра 2019. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
13°
Сунчано
07:0017:45 CEST
НедПонУто
26/10°C
27/9°C
27/11°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2019. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2019.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.