Дан сећања на све страдале и прогнане у оружаној акцији „Олуја”, током које је више од 1.700 Срба убијено, а 250.000 протерано из Хрватске, обележeн jе у Новом Саду на Тргу слободе, уз присуство државног врха Србије и бројих грађана. Парастос за жртве тог злочина служиo je патријарх СПЦ Порфирије.

Акција „Олуја” је почела 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског већа одбране на подручју тадашње Републике Српске Крајине, односно Баније, Кордуна, Лике и северне Далмације, упркос томе што се та област налазила под заштитом Уједињених нација. Више од 250.000 Срба из Хрватске, су у колонама аутомобила, камиона, трактора… стигле у Србију, из свог завичаја.

Међународну кривични трибунал за бившу Југославију је „Олују” у првостепеној пресуди хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу окарактерисао као удружени злочиначки подухват са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора бивше РКС у Хрватској.

Међутим у другостепеној пресуди су те тврдње одбачене и генерали су ослобођени.

Српско тужилаштво за ратне злочине је недавно подигло прву оптужницу за ратне злочине почињене током Олује, против четири официра пилота хрватске војске због сумње да су бомбардовали цивиле у избегличкој колини.

За 25 године од „Олује”, хрватско правосуђе подигло је три оптужнице за ратне злочине над крајишким Србима и то против укупно седморице припадника хрватских војних и полицијских јединица.

Суђења су резултирала са две осуђујуће пресуде, од чега је једна правоснажна.

Србија је до сада стамбено збринула 25.048 породица средствима из буџета Србије и средствима донатора, од којих је највећи Европска унија кроз Регионални стамбени програм.

Вучић: Никада нећемо заборавити патњу крајишког човека

Председник Александар Вучић рекао је да су два разлога због којих су се окупили да би обележили погром и тежак злочин, највеће етничко чишћење после Другог светског рата на европском тлу.

„Први је туга због убијене деце, жена, стараца, због 250.000 прогнаних. Други је да бисмо упркос свима сведочили, да би се та сведочења чула и да би, онако како је то тражио Визел, од свих који слушају начинили своје сведоке. То је, да поново цитирам великог нобеловца, једини лек за равнодушност, то је такође наша обавеза оптерећена кривицом због свих година ћутања, срамотног и намерног заборављања сопствених жртава“, поручио је Вучић.

Каже да смо и сами бацали камен на најтужнију колону у нашој историји. „Рећи да је то време завршено и да више нема ћутања и да злочина више неће бити, јесте најсветија обавеза од које нећемо одустати, али то није лако испунити“, истакао је Вучић.

„Само смо Срби, разлике између нас нема, ни између Сање из Двора на Уни, нити било ког Србина из Херцег Новог, Србина из Требиња, Бањалуке, Пирота, Суботице, Новог Сада, Београда. То што живимо у различитим државама не значи да припадамо различитим народима“, додао је.

Свакодневно каже, нападају Србију и наш народ. „Никада није доста, колико год да ћутимо, не ћутимо довољно. Не ћутимо довољно гласно, колико год да молимо за мир, не молимо довољно колико би они желели“, указао је председник. „Колико год да признамо сваку туђу жртву, да покажемо и пијетет искажемо саучешће, никада није довољно“, приметио је Вучић.

„Никада нећемо заборавити патњу крајишког човека, Србина, који је протеран, који је изгубио своју земљу, своју кућу своју децу и своје родитеље“, поручио је председник Србије.

Поручио је да Србија жели мир готово по сваку цену.

„Довели су нас до ивице, сатерали су нас у ћошак. Рекао сам великима у свету да немамо више куд, немамо куда да идемо, а кад је тако, онда ћемо чувати и бранити наш народ, а ви гледајте можете ли са нама“, поручио је председник.

Многи мисле, указује Вучић, да је тренутак у свету да га искористе за општи напад на Србију и на српски народ, злоупотребљавајући ситуацију у Украјини.

„Ујединили су се многи против нас, мислећи да је ово тренутак када поново могу да имају подршку за уништавање српског народа. У једној ствари су погрешили, то није Србија пораза, то није иста Србија, то није Србија која ће да вас се плаши и Србија које неће да стане пред вас. Много сте погрешили, чуваћемо Србију“, рекао је Вучић.

Србија, каже, зна да памти и да се сећа, да поштује туђе жртве, али уме и да чува сећање на своје жртве.

„Никада нећемо заборавити патњу крајишког човека, Србина, који је протеран, који је изгубио своју земљу, своју кућу своју децу и своје родитеље“, поручио је председник Србије.

Вучић је рекао да тишина више никада неће прекрити злочин над Србима.

„Лекцију смо научили. Више никада неће тишина прекрити злочин над нашим народом, нити ћемо икада пристати на то да у мраку одлазимо без гласа. Притом, наша политика остаће мир, мир и мир, готово по сваку цену“, закључио је Вучић.

Додик: Само окупљени и јединствени можемо да очувамо сећање и памћење

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик рекао је да „девети пут овде кажемо да нам се неће поновити, али нам се ипак поновило“.

„Поновило се исто оно што је било у Другом светском рату. Срби су прогнани. Тачно је, Олуја је погром, она је злочин, она је геноцид, она је етничко чишћење, она је континуитет онога што смо могли да гледамо из Другог светског рата. Коначно решење за Србе, како то каже Туђман, да нестану, да се никад не опораве, али ето, нисмо нестали“, истакао је, између осталог Додик.

Беседа патријарха Порфирија: Памтимо, али наше памћење није злопамћење

Патријарх Порфирије је у беседи у Новом Саду поздравио браћу и сестре из Црне Горе, Хрватске, са свих страна који су дошли у српску Атину.

„Поздрављам вас у име Божије, све сабране у име свих архијереја присутних, а најпре у име владике бачког Иринеја“, рекао је патријарх Порфирије.

„Сви ми овде сабрани делимо исту, веома сличну историју. Породица владике бачког Иринеја је из Далмације одакле су многи стигли у Србију, његова породица је дошла возом без возног реда. И моја породица се на сличан начин обрела у овој гостољубивој српској покрајини“, казао је Порфирије.

Истакао је да и многе друге владике имају сличну, личну и породичну историју.

Због тога се суштински и добро разумемо, због тога се окупљамо сваке године, у име Оца и Сина и Светог духа, да бисмо призивајући име Божје молили да упокоји суграђане, све који су невине августовске жертве 1995. године, навео је патријарх.

Сабрали смо се да се молитвено сетимо насилног егзодуса нашег народа са Баније, Кордуна, Лике, из Далмације, Славоније, рекао је патријарх Порфирије.

Све су то камичци у мозаику страдања, заједно са Јадовном, Јастребарским, заједно са Јасеновцем. Са нама су прежилели сведоци страдања.

Памтимн, али наше памћење није злопамћење, памтимо њихова сведочења да не би неко могао да каже то се није десило, рекао је Порфирије.

Стотину пута ћу да поновим да не злопамтимо, јер би гнев и бес сатрли нас саме, обеснажило би потенцијал у нама. Морамо гледати у лице Божије, у најневинијег који је разапет на крсту, истакао је патријарх.

„Имаћемо потребу да се моломо за све који пате и страдају. Отуда је људски неразумно и неправедно када неко налази разлог да онемогући било кога, просјака или цара, обичног грађанина или функционера, ма ког звања био, да се на месту Вукашиновог страдања сусретне са собом и Богом и да смирено упали воштаницу“, поручио је патријарх.

Сања Вулић из избегличке колоне: Туга и бол за огњиштем и данас присутни

Сања Вулић, која је са дванаест година била у избегличкој колони, обратила се окупљенима и рекла да су у овом тужном дану њена осећања помешана.

„Туга и бол за огњиштем, родним крајем, родом и дан данас су присутни. Данас овде, међутим, осећам и велику част и пре свега захвалност, према господину Вучићу, свим званичницима и вама народе. Хвала вам свима што сте дошли на ово место вечерас, што не дозвољавате да егзодус и прогон 1995. године падне у заборава“, рекла је Вулићева.

Истиче да њена најранија сећања досежу до почека 90-их година, када са успоставом нове полицијске станице почиње и малтеретирање српског становништва, тада већинског, у месту Двор на Уни у Хрватској где је и рођена.

„Сви лепи догађаји, радосни звуци из детињства потиснути су. Избрисани су фијуцима метака, оштрим звуком разбијених стакала…“, прича Вулићева.

Наводи да их је отац на кратко, 1991. године склонио у шуму, те да их је убрзо извукао из шуме и послао пут Качарева у Србију.

„Борба разума и осећања мојих родитеља тада, трајала је скоро три месеца. Донели су одлуку да се вратимо, да мирно се боримо за опстанак наше лозе, на нашем огњишту. Нисмо никоме ништа нажао учинили. Доласком, дочекује нас исто што смо и оставили: свакодневни звук топова, хаубица, горело је небо…“, каже Вулићева.

Додаје да 4. августа 1995. године отац телефоном обавештава мајку да има сат времена да спакује ствари и оде. „У страху је све изгледало могуће. Седамо у ауто и крећемо пут Бањалуке. Тог момента када смо стигли у Бањалуку, ништа не знамо ни о оцу, ни о баки, прабаки, деди. Знамо само да су кренули у колони, заједно са свим осталим српским народом“, наводи Вулићева.

Истиче да је да је најтежи тренутак, који је проживела, био када су три дана заредом ишли до раскрснице у Бањалуци, којом пролази непрегледана колона трактора, ауто, мотокултиватора, покушавајући да пронађу њихове очеве.

„То нам полази за руком тек четврти дана, када у Бањалуку стиже и наш отац. Време за поздрављање и грљење немамо. Укрцава нас у стари, градски аутобус крећемо пут Србије. Он остаје и наставља трактором иза нас. Тих 15, 16 сати путовања, пробијајући се кроз колоне возила, трактора, гледамо страхоте у којој старци умиру, најрођенији плачу, сахрањују их поред пута без обележја“, наводи Вулићева.

Истиче да је прошло 27 година и да их је, у међувремену Србија прихватила, као и да иако није рођена у Србији, сматра је својом државом, а Нови Сад својим градом.

У име СУБНОР Србије Дану сећања у Новом Саду на прогнане и страдале Србе у злочиначкој акцији ОЛУЈА присуствовали су бројни чланови, председници општинских и градских одбора СУБНОР АП Војводине на челу са Јовом Барошeвчићем, потпредседником СУБНОР Србије и председником СУБНОР АП Војводине.