САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 819413Укупно посета:
  • 2564553Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

СЛОБОДА СЕ МОРА БРАНИТИ

Сремска Митровица и Лаћарак обележили су свој највећи празник, Дан ослобођења 1. новембар, присуством великог броја грађана, бораца НОР-а, многобројних званица и гостију. Посебно је значајно присуство Председника РО СУБНОР-а Србије проф.др. Миодрага Зечевића, члана председништва др Мирољуба Васића, представника амбасада Руске Федерације, Украјине, Белорусије и Азербејџана.

На свечаности су биле присутне делегације одбора СУБНОР-а из: Руме Шида, Инђије, Старе Пазове, као и Сомбора, Апатина, Вршца, Врбаса, Бечеја, Ковачице и бројних месних удружења. Биле су и делегације из бивших југословенских република, Бијељине, Дистрикта Брчко, Шековића, Братунца, Тузланског кантона, Вуковара, Славонске Пожеге, Петриње и многих других, чији су борци заједно са Сремцима, водили битке против фашистичког зла у Другом светском рату. Веома је важно нагласити да је велики број делегација СУБНОР-а из Србије (Чачка, Неготина, Тополе)  присуствовао свечаности и заједно положили венце на споменик у Сремској Митровици и Лаћарку.

Делегација ПО СУБНОР-а Војводине, на челу са председником Светомиром Атанацковићем, дала је значајан допринос како би се овај најзначајнији датум квалитетно обележио.

Председник ГО СУБНОР-а Сремска Митровица и МУ Лаћарак, Рада–Бата Корица, изразио је посебно задовољство, што се без обзира на временске прилике одазвао позиву тако велики број гостију. Нагласио је да збратимљени са ОО СУБНОР-а Шумадије и Србије можемо много утицати на све активности у целини.

Председник ПО СУБНОР-а АП Војводине и потпредседник РО СУБНОР-а Србије посебно је истакао: „Сремска Митровица, Лаћарак и читав Срем, дали су огроман допринос у сламању фашистичке немани на подручју читавог Срема, Србије и тадашње Југославије. За слободу је поднета огромна жртва, дати су небројени животи бораца народноослободилачке антифашистичке борбе. Страдало је на хиљаде недужних грађана од усташких крвника у надлежности Виктора Томића. Многи су убијани на лицу места, а велики број је упућиван у логоре Јасеновац, Стара Градишка, широм Немачке, где су остављали своје кости. Данас, када прослављамо 68. годишњицу слободе, борци НОР-а воде поново једну тешку битку, против свих оних, а посебно потомака квислинга и колаборације, који желе и упорни су у томе, да кривотворењем и фалсификатима прикажу историјске чињенице на други начин, величајући слуге окупатора и издајнике свога народа. Дижу се споменици онима који су нанели највише зла своме народу у ликовима као што је Дража Михаиловић, Димитрије Љотић и други, а споменике народних хероја – партизана који дадоше своје животе у борби против фашизма, руше и скрнаве на свим подручјима Србије.Нико нема право нити мандат да славну народноослободилачку борбу и њене борце минимизира и лажима скрнави ликове тих храбрих партизанских бораца. Упорност у фалсификовању историје и тековина НОБ је толико прљава, да се снимају мамутске ТВ серије, о храбрости и заслугама четничких хорди са „Равне горе“ на челу са како каже Радош Бајић командантом Дражом Михаиловићем. Серија се снима новцем грађана од противзакона уведене претплате на тзв. „јавни сервис грађана“ Три су основна постулата људских права, а то су: право на живот, право на слободу и право на рад. У данашњој Србији сва та, тако често изговорена људска права су угрожени. Борци НОР-а су након велике победе над фашистичким окупатором скоро пола века градили бољи живот за генерације које долазе. Наша деца са завршеним школама и факултетима морају да траже право на рад у другим земљама. У земљи Србије нема ни једног фабричког димњака из којег се вије дим,  као доказ да та фабрика ради и производи. Наводна демократија или како то кажу „транзиција, уништила је све што је пола века грађено и изграђено“.

Приређен је и културно-уметнички програм, учешћем ученика основне школе, што је посебно допринело прослави дана ослобођења.

   

Print Friendly, PDF & Email

2 реаговања на Срем

  • Lune каже:

    http://www.Autonomijainfo
    …………………………..
    Sremska Mitrovica je leglo fašizma od kada su se u njoj početkom devedestih počeli doseljavati „moderni četnici“, ljubitelji krvoloka Mladića, i obožavaoci lika i dela zločinca Šešelja, tako da uopšte ne čude tekstovi u tzv. sremskim novinama… Poražavajuća je činjenica da se fašizam širi po Mitrovici, pogotovo ako se zna da su Sremci stradali u zloglasnoj avgustovskoj raciji, od strane ustaških falangi Viktora Tomića, a još više je poražavujuće što sadašnji žitelji Mitrovice( mahom novopridošli) ne znaju jedan veoma bitan podatak, a to je da svako ko je prebegao tokom 2.sv.rata preko Save , u Mačvansku Mitrovicu, bio je uhapšen od strane četnika i vraćen nazad u Sremsku Mitrovicu, ustašama na nož! Četnici su sarađivali sa ustašama, i zato su zajedno k’o pacovi bežali put Blajburga, i šteta što ih više nije ostavilo kosti tamo, mirnije bi ovaj prostor živeo…

    • Lune каже:

      Ratko Mladic,Mile Mrksic..i jos neki,oficiri bivse JNA, nisu smeli da budu optuzeni nego svedoci. Radi se o tome, da su oficiri JNA bili strucan kadar, nikada uceni i obucavani za genocid. Neka analiza je trebala da razluci neke dogadjaje. Vojsku RS, vojsku RSK je pratila sudbina JNA..delovanje “politickih komesara zla i paravojski” bilo da su se ufunjale u vojsku, ili delovali kao “samostalne jedinice,seoske i druge straze”.. Oni su imali svoje “pretpostavljene im komande i vrhovne komandante”. I sama JNA, posto se Srbija nije odazvala mobilizaciji, suocena sa neminovnim, primala je daj sta das..sta je mogla da dobije od SRS…? koji kvalitet “dobrovoljaca i dragovoljaca”. Sama “priprema” je pocela od vatrenih govora Vuka Draskovica ” da vise nikada ne puca Srbin na Srbina”…i, poceli su da funkcionisu “cetnici i partizani”…a da se medjusobno ne ubijaju u ratu, zajedno ruku pod ruku, na zalost sa celim narodima su zaplivali i potonuli u govna, ukljucujuci i teritorije.

Koнкурс

СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА ”ДРАГОЈЛО ДУДИЋ”

р а с п и с у ј у

48. наградни конкурс за необјављене књижевне и историографске радове.

 

Конкурс обухвата све области књижевног и историографског стваралаштва које доприноси неговању традиција ослободилачких ратова, Народноослободилачког рата и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2019. године.

Радове потписане шифром и у посебној затвореној коверти доставити уз основне податке о аутору на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком – за конкурс ”Драгојло Дудић”

Оцењивачка комисија ће донети одлуке о награђеним и похваљеним радовима.

Фондација ће осигурати објављивање првонаграђеног рада.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 13. новембра 2019. године, а награде и похвале уручене 15. новембра 2019. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
23°
Сунчано
07:0017:45 CEST
НедПонУто
26/11°C
27/10°C
27/11°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2019. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2019.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.