РЕПУБЛИКА СРБИЈА ЈЕ ТЕКОВИНА НОБ
Ни ове године Република Србија није обележлила свој 69. рођендан. Сама ова чињеница поред друге што поред председника Републике имамо и „претедента на престо без престола и крунски савет без круне“, чини је преседаном на нашој планети. Необележавање свог рођендана – 29 новембра несумљиво показују да се наша држава одрекла своје антифашистичке прошлости и да је све мање секуларна и да не поштује ни властити Устав. Без обзира што је рођена у антифашисточкој народно ослободилачкој борби свог народа, она овим показује да се одриче свог антифашизма.
Све се учеснице антихитлеровске коалиције и текако поносе својим доприносом у борби притив Хитлеровог нацизма највећег зла са којим се човечанство суочило у својој историји. Само званична Србија представља изузетак и ако је поднела огромне жртве у борби против ове пошасти.
Чак и Немачка који је била епицентар фашизма слави и цени као хероје учеснике неуспелог атентата на Хитлера. Поводом 60-то годишњице овог догађаја (20. јули 1944.- 20 јули 2004.) одликовала је око 200 учесника овог неуспелог покушаја. Државни врх Немачке је тим поводом оценио, да неуспели атентат, преставља највећу трагедију 20. века и да показује лице једне друге Немачке. Да је атентат успео Немачка би тада капитулирала. Други светски рат би преживело преко 5,5 милиона људи.
Ако савренена држава Република Србија признаје опште познату и признату чињеницу да је њен народ, водио оружану НОБ против фашизма и скоро без ичије помоћи ослободио је ове пошасти, зашто онда не обелажава преломне, историјске датуме своје НОБ: Дан устанка 7. јули и Дани републике.
То може само да значи да наша политичка елита није уверена да је српски народ водио ослободилачку антифашистичку борбу против окупатора и њедових слугу. Тиме не уважава историјску чуњницу да је Република Србија рођена у НОБ њемог народа, а не на Равној Гори.
Да би доказала немогуће, актуелна власт је присиљена да пише „своју“ историју, али је заборавља да политичари никада нису судили историји већ она њима.
Да би оправдала катастрофално стање у којој се данас налази наша нација присиљена је да се служи острашћеним историјском ревизионизмом, који за све тешкоће, безнађе и беду у које је сама дивела своје грађане оптужује претходни социјалистички режим. Оне који бране истину о том времену назива „југоносталгичарима“. Међутим они се сећају само старих добрих времена када су живели срећно, задовољно и били високо поштовани у целом свету.
Беда у којој данас живе наши грађани неће иза себе оставити носталгичара, јер је неће по добру памтити.
Иако Русија више није комунстичка земља, није се одрекла резултата бивше власти, већ поштује своју историју, симболе, док је поједине личности и догађаје препустила времену и суду историје.
Изједначавањем четника и партизана одговорна власт је морала предвидети да отвара „пандорину кутију“ и да ће још више продубити већ постојеће поделе у својој нацији, удаљити нас од помирења са суседима, ЕУ и Русијом. Они су се одавно окренули будућности.
То показују и најновији трагокомични апсурди. Преко ноћи ничу споменици по трговима и ливадама Србије ратним злочинцима (Аћиф ефендија, Вук Калајиновић, припадници ОВК). За очекивати да ће их бити још, јер многе средине желе своје ратне злочинице да прикажу као жртве и бранитеље своје нације, јер за то већ имају узоре. То нас поново враћа у нашу крваву прошлост.
Брзо смо заборавили поруке које нам је приликом недавне посете упутио председника Медведева: „У обавези смо да сачувамо сећање и истину “на оно што се десило“ и… „да Србима није потребно објашњавати на чијој страни је била истина.“ (на жалост високи гост је власт у Србији преценио).
Наша држава нема перспективу док иза себе не остави прошлост и буде продубљивала нове поделе међу својим грађанима. То је поред осталог могуће, јер се у њеном врху налазе утицајни појединци који се хвале свијим чертничким пореклом и високим звањима. Због тога и немогу представљати све грађане Србије. Коалициона власт се определила више или мање отворено за једну страну и постала субјективна у оцени наше НОБ. То показују и протести испред суда после једног од завршених рочишта о рехабилитацији Драже и транспаренти “Жена у црном“, када је две супротстављене стране раздвајао велики број полицајаца.
Када се томе дода да „претендент на непостојећи спрски трон“ противуставно пропагира монархистичко уређење у Републици и при томе гламурозно живи од новца свих њених грађана, није изненађење што наша актуелна власт данас не поштује своју историју и Устав, и настоји препустити забораву сва обележја која подсећају на нашу антифашистичку НОБ па и свој рођендан – Дан репубилике.
Међутом, истина је само једна и непобедива, показала је досадашња историја човечанства и свима дала оцену коју заслужују!
Бранко Гулан, пилот, пуковник авијације у пензији, учесник НОБ