СУБНОР Лаћарак - ИСКРА РУСИЈЕ У ПРЕСТОНОМ БЕОГРАДУ

У оквиру пројекта „СЛОБОДАРСКИ, ПЕСМОМ КРОЗ ПАНОНСКУ РАВНИЦУ“, који рeализује СУБНОР МЗ Лаћарак уз подршку Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова 19. јануара 2024. године организовано је тематско путовање у Београд под називом „Искра Русије у престоном Београду“.

Прилику да путују имали су ученици Основне школе „Трива Витасовић Лебарник“ из Лаћарка који изучавају Руски језик а показали су висок ниво знања из историје. Ова посета је реализована захваљујући ангажману и сарадњи са наставницом Руског језика професорицом Владанком Савић.

Ходећи путевима историје чувеним ауто-путем „Братство- јединство“ прво заустављање је било код Храма Свете Тројице који је подигнут добровољним прилозима руске емиграције и београдског грађанства на простору источно од старе Цркве Светог Марка, 1924. године на плацу у Таковској 4. Изграђена је по пројекту арх. Валерија Сташевског, а освештена 22. октобра 1925. године. Црква поседује богату ризницу икона и застава императорске Русије, међу којима су се једно време налазиле и војне заставе Наполеона и Турака, које су биле ратни плен руске војске. Ове заставе су 1944. враћене у Русију, а у темеље храма су положили грумен земље донесен из Русије.

Потом је посећена Руска некропола у Београду. Она се састоји од заједничке гробнице, меморијалног Споменика руске славе и Иверске капеле , као и неколико заједничких и појединачних надгробних споменика на парцелама 80, 80а, 90 и 90а на Новом гробљу испод којих леже посмртни остаци бивших припадника руске императорске војске и флоте, који су умрли у емиграцији у Београду и руских војника, учесника Првог светског рата, који су животе изгубили на овом подручју. Овде су ученици положили венац и одали пошту палим руским војницима 1914-1918. а потом је одржан краћи историски час.

Наставак обиласка је био посета Гробљу ослободилаца Београда 1944. Ово спомен-гробље посвећено је југословенским и совјетским борцима погинулим у борбама за ослобођење Београда, октобра 1944. године. Гробље је отворено 20. октобра 1954. године поводом десетогодишњице ослобођења, а налази се у улици Мије Ковачевића, преко пута главног улаза у Ново гробље. Овде је сахрањено 1.395 бораца НОВ и ПОЈ и 818 бораца Црвене армије. Уређено је као парковска површина, са добро укомпонованим појединачним и групним надгробним плочама, по пројекту архитекте Бранка Бона и инжењера хортикултуре Александра Костића. На улазу у гробље налази се монументална капија са рељефима, који су дело вајара Радете Станковића, док се у самом парку налази скулптура Црвеноармејац, рад вајара Антуна Аугустинчића. Године 1988, на платоу испред гробља је подигнута скулптура Партизан на вечној стражи, рад Радете Станковића. Овде су ученици положили венац на Вечну ватру и одали пошту палим партизанима и војницима Црвене армије у борбама за ослобођење главног града а потом је и на овом месту одржан краћи историски час.

Ученици су посетили и центар просвете, духовности и културе Руса у Србији. Овде су уз стручно вођење Олесије Бабенко начелника Одељења за образовање Руског дома ученици обишли знаменитости Руског дома и упознали се са његовом делатношћу и историјатом.

Крај овог тематског путовања био је обилазак споменика Руском цару Николају II, који се налази у близини Руског дома, на месту где је некада била Амбасада Царске Русије.