Операција Барбароса био је немачки кодни назив за инвазију Нацистичке Немачке на Совјетски Савез током Другог светског рата. Операција је добила име по цару Светог римског царства Фридриху Барбароси. Главни циљ операције је био брзо освајање целог европског дела Совјетског Савеза, западно од линије која је повезивала Архангелск и Астрахан. Неуспех операције Барбароса на крају је резултовао целокупним поразом Трећег рајха. Метеоролошки извештаји су забележили да је у суботу 21. јуна 1941. године у источној Европи био топао сунчан дан. Истог тог дана увече, Совјетима су пребегли немачки подофицир и један војник. Готово у исто време границу је прешао и Пољак Мечислав Стефански, совјетски обавештајац, касније капетан пољске војске. Стефановски је сведочио о великим покретима немачке војске, као и о захукталим припремама с оне стране границе. Саопштење Стефановског одмах је пренето у Москву. Највише совјетско руководство се још увек колебало да предузме одговарајуће мере. Начелник штаба Кијевског војног округа генерал-лајтнат Максим Пуркајев телефонирао је увече 21. јуна начелнику Генералштаба Георгију Жукову и обавестио га да је совјетском граничарима пребегао један немачки наредник који је испричао причу да ће немачке трупе у зору 22. јуна напасти Совјетски Савез. Жуков је затим телефонирао народном комесару одбране Семјону Тимошенку и Стаљину о ономе што је управо сазнао. Стаљин се и даље колебао. И даље је веровао да су те приче само дезинформације којим се покушава да се испровоцира сукоб између Совјетског Савеза и Немачке. Тимошенко је предложио да се трупе у пограничним областима ставе у стање приправности. У недељу 22. јуна 1941. рано ујутро је дефинитивно поништен немачко-совјетски споразум о ненападању из 1939. године. На дан кад су 1812. Наполеонове трупе у походу на Москву прешле реку Њемен, на дан кад је 1940. Француска потписала капитулацију, Хитлерова армија и авијација прекинуле су мир на западној граници Совјетског Савеза. Отпочело је извођење операције по ратном плану „Барбароса”. Већина мостова преко граничних река одмах је пала неоштећена у руке Немаца. Граничне делове Црвене армије изненадила је артиљеријска ватра и ваздушно бомбардовање; стотине совјетских авиона уништено је на земљи. Технички, али пре свега психички, совјетске армије нису биле спремне за рат, и то упркос многим упозорењима које је Стаљин добио не само од сопствене обавештајне службе, него и из иностранства. Зато је на совјетској страни владала општа пометња. Готово потпуно је изостала координација одбране, што је делом била и последица организације Црвене армије у којој је између врховне команде и појединих команданата фронтова и армија недостајала природна спона. За одбрамбени рат су совјетски положаји, стратешки гледано, били далеко од идеалног. Једва да се водило рачуна о томе да постоји могућност да ће евентуални рат морати да се одвија на совјетској територији; једноставно се полазило од тога да би Црвена армија приликом непријатељског напада тако брзо реаговала, да би решење рата пало на територији противника. Тек у ноћи између 21. и 22. јуна издата су наређења да се јединице и противваздушна одбрана доведу у стање потпуне приправности. На многим местима је 22. јуна још било у току спровођење ових наредби; на других местима их још нису ни примили кад је почео изненадни немачки напад. „Непријатељ је очигледно дуж целе линије фронта изненађен“, записао је немачки генерал Франц Халдер, начелник генералштаба копнене војске у свој дневник. У 3:17 с немачких пограничних аеродрома полетело је хиљаде авиона и напало Мурманск, Каунас, Минск, Кијев, Одесу, Севастопољ и друге градове. На копну су Немци отпочели офанзиву моћном артиљеријском припремом која је нанела велике губитке совјетским трупама. Користећи се изненадним нападом немачке трупе су одмах постигле крупне успехе. Већ првог дана рата совјетска авијација је изгубила 1.200 авиона. Совјетски генерал авијације Копец починио је други дан самоубиство. Велике губитке претрпеле су тенковске, артиљеријске и друге јединице. После удара авијације и артиљеријске припреме немачке копнене трупе су прешле у напад на фронту од Балтика до Карпата.
У Русији се 22. јун обележава као Дан сећања и туге, а поводом овога значајног датума СУБНОР Мене заједнице Лаћарак је организовао низ активности:
*21. јун 2026. године
Тридесет чланова СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарак су посетили Спомен обележја војницима Црвене армије, погинулим током борби за ослобођење Темишвара на Градском гробљу. Овом приликом Лаћараци су положили венце на обадва спомен обележја и одали пошту војницима Црвене армије а у сусрет Дана сећања и туге.
*22. јун 2026. године
Поводом Дана сећања и туге и 85. годишњице напада фашистичке Немачке на Совјетски савез, делегација СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарак је упалила 85 свећа крај Споменика палим војницима Црвене армије у борбама за ослобођење Семберије у Босанској Рачи (Република Српска).
*22. јун 2026. године
Поводом Дана сећања и туге и 85. годишњице напада фашистичке Немачке на Совјетски савез, друга делегација СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарак је упалила 85 свећа Спомен обележја „Крило“ у Лаћарку, подигнутог у спомен на пилоте НОВЈ и Црвене армије.
*22. јун 2026. године
Поводом Дана сећања и туге и 85. годишњице напада фашистичке Немачке на Совјетски савез, трећа делегација СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарак је упалила 85 свећа код Споменика ослобођења испред зграде железничке станице у Сремској Митровици. Споменик је подигнут у спомен на пале војнике НОВЈ и Црвене армије погинуле током борби за ослобођење града.
*23. јун 2026. године
Делегација од пет чланова СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарак је присуствовала отварању изложбе „Блокада Лењинграда – нацистички геноцид над совјетским народом за време Великог отаџбинског рата”. Бројним посетиоцима и представницима медија обратили су се заменик амбасадора Руске Федерације у Србији Александар Конанихин, први секретар Амбасаде Анастасија Желтова и домаћин скупа, директор Архива Војводине др Небојша Кузмановић, док је догађају присуствовала и покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Александра Ћирић Бошковић.
СУБНОР Месне заједнице Лаћарак