Немачка фашистичка машинерија 6. априла 1941. године без објаве рата, мучко. Сурово и злочиначки устремила се на Краљевину Југославију и њену војску, отпочевши рат бомбардовањем Београда.
Велики број припадника Војске Краљевине Југославије, верни датој заклетви и Отаџбини кренули су у одбрану своје земље као што су то чинили и 1914. године. У тој неравноправној борби, нажалост, многи су дали своје животе, али нису остали заборављени.
Широм Шумадије било је безброј оваквих јунака којима је слобода била важнија од живота и који су кренули да зауставе фашисте. Мајор Душан Радовић и капетан Миодраг Милошевић у Тополи са шест својих сабораца зауставили су немачку колону у Лапову и 174 војника, подофицира и официра гину бранећи своју земљу. У Рачи Белић Ферин и Шарош Иштван полажу свој живот за Отаџбину.
У Крагујевцу, браниоци слободе падају али не узмичу. Мајор Драгољуб Јанков Кргушић, командир митраљеске чете Пиротехничког батаљона, родом из села Поља (Мојковац) не дозвољава немачкој колони да из правца Јагодине продре у Крагујевац. Са сабљом у левој и пиштољем у десној руци исписује историју на баљковачким падинама и потврђује ону Његошеву „Славно мрите кад мријет морате“ и одлази у легенду где заузима место које му и припада вечно почивавши на сеоском гробљу где му хлад прави стара трешња.
Поручник Драго Говедарица зауставља немачку тенковску колону и ношен речима Херцеговине из које је поникао да слобода нема цену, херојски гине. Херојски су своје животе дали Велимир Илић, Миливоје Милентијевић, пилот Ото Сеп који бранећи небо изнад Шумадије, гине у селу Дулену где и данас почива.
Посебна је жртва старог ратника из Балканских и Првог светског рата, Веселина Дивца, носиоца златне Карађорђеве звезде, Албанске споменице, Обилића медаље, који пред немачке тенкове и војнике, излази са старом пушком, пуца, не повлачи се и херојски гине а фашисти преко њега мртвог прелазе тенковима.
Поводом годишњице напада Немачке на Југославију, као и сваке године СУБНОР Шумадије и Крагујевца у сарадњи са органима локалне самоуправе, организовао је полагање венаца на гробове јунака априлског рата у Крагујевцу на Палилулском гробљу, на гроб Веселина Дивца, старог ратника, где он почива са својом децом, сином Живорадом и ћерком Живадинком који су погинули у партизанима. Венце су положиле делегације локалне самоуправе, Града Крагујевца, Војске Србије, СУБНОР-а, представници Апелационог суда Министарства правде, потомци и поштоваоци хероја априлског рата.
Обраћајући се присутнима, председник ГО СУБНОР-а пук.проф Жељко В. Зиројевић између осталог је рекао: „Клањајући се сенима Веселина Дивца, старог Солунског ратника, мајора Драгољуба Кргушића, поручника Драге Говедарице, поручника Божидара Жугића, сећамо се са пијететом свих јунака априлског рата који су крвљу исписали најславније странице борбе за слободу против фашистичких завојевача и њихових слугу. Жртве које су дали Радомир Ивановић, Васо Стругар, Урош Црниловић, Христивоје Ђурић, Евгеније Богојевски и сви јунаци, темељ су трајања наше Отаџбине – Србије. Као и јунаци са Кадињаче, Козаре, Неретве, Сутјеске, Сремског фронта, али и са Кошара, Ђаковице и Проклетија који су стуб нашег трајања.“
За допринос у раду СУБНОР-а, медаља борца додељена је Александру Блануши, борцу из рата 1999. године, председнику Апелационог суда у Крагујевцу а захвалница Служби протокола СО Крагујевац.
