Тренутак садашњи

НИСМО СЕ ДОЗВАЛИ ПАМЕТИ

Много је ових дана испливало и плива по српској политичкој бари. Томе доприноси РТС који свом мезимчету Бајићу даје неограничен простор. Лист „Политика“ такође не жали простор (што јој и није за понос), да не помињемо „Блиц“ и  друге медије које у муљу држе националну свест и историјску истину овог достојанственог народа.

Већ смо навикли да „Политика“ објављује, на истакнутом не знамо како би то назвали, све што с брда дола напише Радош Бајић. У „Политици“ од 25.децембра Радош је свима који су мрко погледали његово „епохално дело Равну Гору“ и његову „просветљену улогу освешћења овог сиротог српског народа“ ударио својски по туру 25 батина да се зна ко је ко у овој земљи Србији и како се то некада радило. Они треба да буду срећни: могло је бити и горе!

НЕКА ИДЕ У ВРАНИЋ…

Једино када овај уметнички и умно још несхваћен човек, из заборављене младалачке картотеке, „када одлази на пијац, осврће се и страхује да га не заскоче неки нови Прле и Тихи и одведу директно у СУБНОР“.

Мислимо да Радош треба да страхује да га не одведу у Вранић да види 68 закланих за једну ноћ од његових миљеника, да су 35  били жене и деца, да посети породицу Пантић и види покланих седам чланова и солунског ратника са Карађорђевом звездом поред колевке свог једногодишњег унука Љубомира искасапљеног камом четника,  Војске Краљевине Југославије у отаџбини.

Да оде у кућу Илића и да поред поклане породице види и малу Катарину од пет месеци у колевци са отсеченом главом, нека оде у куће породица четири  девојке од 15-18 година које су силоване на очиглед целе породице па заклане заједно са њима.

Нека иде у Друговац, где је равногорска братија заклала, стрељала или у упаљеним кућама изгорела 73 мирна житеља. Нека оде у Рајковац, у кућу Даринке Радовић, где су његови борци за слободу, равногорци, пред њеним очима заклали две малолетне кћери, а после и Даринку.

Нека оде у било које шумадијско село. Наћи ће бројна  недела, злочине својих четника које проглашава за ослободиоце и најчасније од часних Срба у борби против фашистичких окупатора.

Нека се после Радош Бајић сети својих родитеља, нека погледа своју децу и унуке. Нека им објасни ко су четници и зашто поклаше онолики народ, жене, децу и старце. Бар они су нејаки.

По ко зна који пут СУБНОР је саопштио јавности да нема ништа против што се снима и приказује серијал „Равна Гора“, само нека то Бајић ради у кућној радиности својим парама и тада, на слободном уметничком тржишту, уновчи своју богојављенску водицу. Са овом аматерском серијом, Радош је нанео највећу пакост члановима СУБНОР-а, јер троше време гледајући  неквалитетно дело и редитеља који не разуме  време нити догађаје које хоће да овековечи, а ми само радознало  увећавамо  гледаност.

ШТА РАДИ САВЕТНИК

„Политика“ је објавила и информацију о разлозима застоја поступка о рехабилитацији  Драгољуба Драже Михаиловића. Због лажног сведочења Косте Николића и Бојана Димитријевића, познатих у ширењу историјске неистине, Антифашистички Савез Србије поднео је тужбу о којој по налогу суда у року од 45 дана треба да се изјасни Прво основно тужилаштво у Београду.

Постојећа дружина, која је носилац предлога за рехабилитацију, добила је појачање у лику професора грађанског, односно наследног права, др Оливера Антића, иначе саветника Председника Републике Томислава Николића, који је постао и нови пуномоћеник предлагача за рехабилитацију. Антић је у завршној речи закључио да  сматра да је ирелевантно свако даље саслушавање   сведока и да треба на следећем рочишту завршити посао. Иначе, овај професор је познат по ауторативном мешању у области права које су му непознате.

Што је саветник Председника Републике присутан у Крунском савету, то није проблем СУБНОР-а.

Најмање желимо да се мешамо у кадровску политику Председника Републике коме је СУБНОР  Србије захвалан, јер је после 12 година био први Председник Србије који је примио и уважио делегацију СУБНОР-а Србије поводом овогодишњих седмојулских празника и то на своју иницијативу. СУБНОР то уме да цени.

СУБНОР се интересује по којој је основи проф.др Оливер Антић постао пуномоћеник предлагача за рехабилитацију ген.Драгољуба Михаиловића, јер је   званичник и у јавности представник и пуномоћеник Председника Републике. Његово укључивање се доживљава као лични став и одлука Председника Републике Томислава Николића. Ми не прихватамо то мишљење, јер схватамо да би то било политички штетно и имало веома озбиљне и унутрашње и међународне последице. Из тих разлога тражимо од службе Председника Републике да се обавети јавност о позицији проф.Антића у овом случају и ко стоји иза њега.

БАШ ПОСЛЕДЊА ШАНСА

Истог дана „Политика“ је објавила да је Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал“ посетио Србију и да је са епископом Јованом Ћулибрком, уз недостатак званичника власти, посетио Старо сајмиште Београду и дао изјаву коју су пренела и нека друга средства информисања. Зуроф сматра да Европска унија није требало да прими у чланство неке земље источне Европе,  набројивши Хрватку, Литванију, Летонију и Румунију код којих су ксенофобија, неонацизам и фашизам још на делу. Открио је овај ловац на нацисте, према писању „Политике“, ако све буде ишло по плану, да ће и у Србији за три месеца почети лов на преостале злочинце из Другог светског рата у оквиру операције „Последња шанса“.

Ми нисмо заборавили да је Недићева власт са овим балтичким земљама већ крајем 1941. године обавестила вођу Великог рајха да у Србији нема више Јевреја, нити њихове имовине.

На пријему код српских званичника г. Зуроф је информисан да у Србији нема ратних злочинаца и да ће власт помоћи да се открију злочинци који живе у другим државама, посебно бивше СФРЈ.

СУБНОР не улази у ово питање, али му је познато да у Архиву Југославије постоји Фонд југословенске државне Комисије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача основане на Другом заседању АВНОЈ-а 1943. године и да су два истраживача објавила четворотомну збирку у којој су идентификована сва лица која су од државне комисије проглашена ратним злочинцима у Јуославији, како држављана Југославије, тако и држављана окупаторских држава Немачке, Италије, Мађарске и Бугарске, као и лица неокупаторских држава која су вршила злочине у Југославији.

СУБНОР је често упозоравао јавност и надлежне органе, што и сада чини, да у Србији живи и развија се идеја неонацизма и фашизма, да се осавремењава Љотићева ратна идеологија, да су снаге које оспоравају антифашизам и валоризују квислинштво и колаборацију са фашистичким окупаторима веома моћне и утицајне у власти и јавном животу Србије и да земља са балтичким и неким другим државама источне Европе постаје држава са неонацистичким набојем и перспективом у којој преовлађују снаге које је све више вуку у табор поражених снага у Другом светском рату.

Хтели ми то да прихватимо или не, у Србији постоје ове снаге, које су моћне, утицајне а често и доминантне у јавном животу. Антифашистичка опција је одавно угрожена, јер је једино искрено и упорно бране снаге које су произашле из изворне антифашистичке опције Србије Другог светског рата.

Нисмо се, иако појединци тврде, још дозвали памети.

                                                 РЕПУБЛИЧКИ ОДБОР  СУБНОР-а СРБИЈЕ