САМО ЈЕ ПРОМЕНА ИЗВЕСНА!

Пише: Ирена Јовановић, ТВ новинар

Постало је сасвим јасно да у тежњама сваког од нас, понаособ, да постанемо бољи и целовити није довољно само желети и веровати у промену. Нити је важно непрестано се борити. Наш народ каже да не треба слами приносити ватру. Лако плане!

Највеће изгледе у нашим животима има промена. Некада је дочекамо спремни, јер смо свакога дана радили тежећи задатом циљу, бољитку и онда промена постаје оно што желимо и са чиме умемо да се носимо. Некада нас затекне зачаурене, неспремне и уплашене, догоди се мимо наших планова или очекивања, понуди нам изазов, као нову лекцију за савладавање. О храбрости је све теже говорити, она се данас изједначава са пркосом, те безобразлуком, излажењем на црту, те изазивањем. Море очекиваних поступака таласа се пред нашим очима, са екрана паметних уређаја предочава нам креативност и идеје наших савременика, широм света. Некоме се заустави дах од дивљења, други, пак, шкргућу зубима мислећи како је то увек лакше тамо где постоје бољи услови за реализацију сопствене аутентичности. Свет не само да долази у наше домове, снове и танане минуте пред спавање, ми му придружујемо себе у чистоти буђења, за ручком, из природе у коју смо повели породицу. Свет се дели на милијарде утисака о једној теми и новом тренду, згражава се над једним заједничким скандалом и стално тражи још, желећи да нечињење нахрани утисцима. Гладни својих живота, ми можемо само једно: почети да живимо. Ослонац је у нама самима, а ми га видимо у другом човеку. Нашем огледалу! На једном примеру искакања из комуникације за коју верујемо да је једино могућа, може се научити више о себи. Постављати границе и истовремено их померати, ослушкивати туђе потребе, послужиће као замајац за бројне ланчане реакције у којима смисао долази као резултат уложеног интензитета. Ово није време спавача и самоће. Не дозволите да вас шаренило уљуљка у улози посматрача. Створите, јер нешто је и нас створило, не седећи скрштених руку!