Ужице

ДАН КАД ЈЕ ПРОТЕРАН ФАШИЗАМ

СУБНОР је прославио 75. годишњицу ослобођења Ужица у Другом светском рату и немачки фашисти протерани из града на Ђетињи.

Председник Градског одбора СУБНОР-а Милић Вукић рекао је да се са поносом ужичани сећају партизанских јединица које су после дугих и тешких борби донелe слободу:

„У протеклим годинама нисмо довољно придавали значај том славном времену и исказаном херојству, а дате жртве заслужиле су вечиту пажњу и поштовање“.

Напад на Ужице почео је 14. децембра 1944. на линији Каран-Дубоко-Ужице, на правцу Тврдићи-Горјани према Ужицу, са линије Кадињача – Штитар као и са других положаја у ширем рејону Ужица. Кад су 16. децембра овладале положајима спољне одбране Четврта и делови Шесте бригаде Друге пролетерске дивизије и 25. дивизије и Ужичког одреда напали су сам град и борбе су трајале до 17 часова када су Немци одбачени, а Ужице ослобођено. Према неким подацима окупатор је имао 89 погинулих и око 200 рањених војника, док је на страни Народноослободилачке војске било 9 мртвих и 20 рањених бораца. Чим је Ужице ослобођено партизанске једиице наставиле су гоњење немачких трупа, а најжешће борбе водиле су се на простору Биоске, Кремана, Шаргана и Мокре Горе. Рачуна се да је крајем децембра на том простору било око 5000 немачких војника. Они су се добро утврдили нарочито на Шаргану. Пружали су жилав отпор, без офанзивних намера да спрече наступање партизанских јединица према Вишеграду и омогуће извлачење преосталих трупа. Борбена дејства су трајала до 5. јануара када се последњи немачки војник из Мокре Горе повлачи у Босну, а ужички крај, а уједно и читава Србија били су ослобођени – говорио је историчар др Живота Марковић о ратним околностима о којима се мало зна и које су претходиле ослобођању ужичког краја као последње територије Србије у Другом светском рату пред завршницу која је уследила на Сремском фронту. Поред представника Града Ужица, институција културе, удружења грађана свечаности у Градској скупштини присуствовали су ученици школе „Слободан Секулић“ и Ужичке гимназије.

У борбама у току друге половине 1944. године на територији Ужичког округа погинула су 802 борца Народно-ослободилачке војске и то из Ариљског среза 68, Златиборског 128, Моравичког 14, Пожешког 277, Рачанског 88, Ужичког и града Ужица 164 и Црногорског 63 борца. У борбама је погинуо и 41 борац Црвене армије.

У ратним операцијама које су претходиле ослобођењу Ужица међу погинулима било је шест храбрих бораца који су касније проглашени народним херојима: Миодраг Миловановић Луне, Мирко Кесић, Саво Јовановић Сирогојно, Ђурађ Зрилић, Светозар Поповић и Машо Јелић – навео је Вукић уз речи да је на нама да поштујемо жртве и достојно их се сећамо зарад мира и будућих генерација.