Данас је, као и претходних година, више од века ипо, у Нишу традиционално обележена 146. годишњица настанка, живота и непрекидног рада у време ослободилачких ратова и у мирнодопским условима Војне болнице Ниш.

Да се подсетимо историјских чињеница уписаних у историјским уџбеницима војно-санитетског збрињавања српске војске у ослободилачким ратовима наше најстарије војне болнице. О томе је златним словима уписано следеће:

Сад већ давне 1878. године, 22. јануара, одлуком Врховног штаба српске војске, на прeдлог начелника санитетске службе пуковника др Владана Ђорђевића, основана је Велика нишка војна болница. Формирање и почетак рада Војне болнице за град Ниш, ширу околину и цео југ Србије значио је истовремено први зачетак организоване здравствене заштите на овим просторима. Од оснивања до данас, болница је у континуитету збрињавала и грађанска лица Ниша и шире околине.

Захваљујући лекарима Велике нишке болнице, након три године од свог оснивања формирана је цивилна Окружна болница у Нишу.

Војна болница, и град Ниш 1897. године добили су првог сталног хирурга – мајора др Михаила Петровића (1863-1934). Он је био управник Војне болнице Ниш (1896-1912), али и једини хирург у граду, па је осим редовних послова био ангажован и у збрињавању комплетног становништва, у нишкој окружној болници, уосталом, као и већи број припадника Војне болнице.

И оно што је најбитније у овом свечаном тренутку, увек, у пресудним и судбоносним тренуцима у историји Србије, Војна болница Ниш је била уз свој народ и Војску, делећи са њим судбину страдања, епидемија, глади и смрти, али и свеукупног напретка.

То је јединствена медицинска установу на европским просторирма, која више од 13 деценија или тачније 135 година поистовећује своју са историјом свога народа. Да је то тако, сетимо се: српско-турског (1878.) и српско-бугарског рата (1885.); балакнских ратова (1912. и 1913.); Првог светког рата (1914.-1915.) и голготе везану за највећу епидемију пегавог тифуса, голготу након прогона Болнице у избеглиштво, прелаза преко албанских врлети у незапамћеној зими, марша до острва Видо, опоравке војске Србије и повратка у своју земљу; другог светског рата; распада Југославије и НАТО агресије.

Стога ће у историји медицине за сва времена остаће записано да је Војна болница у Нишу: прва здравствена установа града Ниша (22.јануар 1878. године, након ослобођења од Турака) која је допринела да се организује и здравствена заштита цивилног становништва; иницирала и основала прву превентивно медицинску установу – Пастеров завод (1900, Драгутин Петковић); као војноздравствена установа први пут у историји ратовања организовала и евакуисала једног тешког рањеника из своје у другу установу ваздушним путем; са својим сталним хирургом (ВБ Ниш и град Ниш 1897.године) основала је Прво одељење хирургије које доноси славу овом делу Србије; започела је прва на просторима Балкана употребу антисептика (газе јодоформ), уз поштовање принципа aсепсе и антисепсе у хирургији.

Данас је Војна болница Ниш савремена војноздравствена установа Управе за војно здравство Министраства одбране, чија је основна делатност санитетско збрињавање повређених и оболелих на секундарном и делом терцијарном нивоу.

Богатство Војне болнице Ниш лежи, пре свега, у људима, високо стручним и преданим припадницима колектива који свакодневно исказују своју оданост и посвећеност племенитим циљевима лечења.

Квалитет рада унапређује се школовањем кадра, технолошко–техничким опремањем болнице и инфраструктурним унапређењем услова смештаја. Посебно се апострофира међународна војна сарадња, ангажовањем на унапређевању и одржавању мира у региону и свету. Континуитет учешћа Војне болнице у мировним операцијама постоји још од 1973.године, ангажовањем наших припадника у мисијама УН на Синају и Анголи, а настављену су задњих десетак година мисијама у Конгу, Чаду, Уганди и Сомалији.

На ова спомен-обележје у кругу Војне болнице Ниш венце су положили чланови делегације Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, удружења бораца, ветерана и потомака ратника, представници Града и градских општина на челу са градоначелницом Драганом Сотировски, секретар Министарства за рад запошљавање борачка и социјална питања проф. др Дејан Антић, делегација Санитетске управе Министарства одбране Републике Србије, као и многи грађани Ниша.

У име СУБНОР-а Србије Града Ниша венац су положили председник ГО СУБНОР-а Града Нишa и члан председништва СУБНОР-а Србије Анђелко Милићевић, члан ГО СУБНОР-а Србије Града Ниша Звонимир Васковић и члан СУБНОР-а Града Ниша Душан Новаковић.

Испред Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Републике Србије, државни секретар проф. др Дејан Антић, између осталог, присутне овом значајном датуму из наше историје, подсетио је да је ова болница основана у тешким временима и да је у то време била једина здравствена установа у овом крају Србије, у којој су се поред рањених бораца лечили и цивили.

Поводом свечаности, управник Војне болнице Ниш, пуковник др сци, мед Вељко Милић, присутнима се обратио следећим речима:

„Данас славимо 146 година од оснивања Војне болнице у Нишу. Иницијативу за овако велики и битан подухват покренуо је пуковник др Владан Ђорђевић врстан хирург. Од самог почетка болница је основана на принципима хуманости, пожртвовања, љубави према ближњем без обзира на порекло и веру.

Пролазила је кроз многа искушења делећи судбину нашег народа. У 146 година историје било је веома значајних тренутака као кад је отворено Прво одељење хирургије, основан Пастеров завод, први пут по принципима асепсе и антисепсе обрађена ратна рана, кренуо први санитетски воз а касније и евакуација пацијената ваздушним путем.

Велика имена и предани рад великана медицине попут др Владана Ђорђевића, др Михајла Мике Марковића, др Михајла Петровића, др Владана Станојевића и покољења лекара значајно су допринели стварању ефикасног здравственог центра.

Војна болница је намењена пре свега за лечење припадника војске и војних осигураника. Створени су услови за брзу дијагностику, лечење и по потреби евакуацију копненим и ваздушним путем ка Војномедицинској академији.

Препознајући потребе града и Клиничког центра Војна болница је своје људске и материјалне ресурсе ставила на располагање за лечење нон-ковид а затим у два наврата и ковид болесника. Отворила је своја врата за помоћ Клиници за инфективне болести у току њеног реновирања, републичком МУП-у за систематске прегледе припадника, за снимање историјских филмова, прављење архива и до пре четири године лечења осигураника Републичког фонда здравствене заштите.

Поносни смо власници 11. јануарске награде Града Ниша, златног дуката општине Медијана и признања за учешће у међународним војним вежбама. Посебно истичем учешће у мировним операцијама у ЦАР-и, Чаду, Сомалији, Уганди под окриљем Уједињених нација и Европске уније. У центру Африке у Српској болници ускоро се завршава петнаеста ротација наших лекара и сестара који лече припаднике преко 100 различитих нација што војног, што цивилног крила УН. До данас је кроз ову болницу у Бангију прошло неколико десетина хиљада пацијената из целог света што је веома значајно за углед нашег здравства и Србије.

Напредак Војне болнице првенствено видим у младим људима који желе да уче и раде у циљу адекватног пружања здравствених услуга нашим осигураницима. Максимално се трудимо да набављамо нову медицинску опрему и друга средства за рад а већ сутра болница добија четири нова санитетска возила. Дозволите ми да изразим своје велико професионално задовољство због тога. Увелико ће нам олакшати рад и побољшати квалитет превожења болесника.

Наравно да имамо доста проблема пре свега у инфраструктури јер објекти дуги низ година нису реновирани па је одржавање веома отежано. Надамо се да ћемо појачаним напорима свих субјеката у држави и ово превазићи. Као и ранијих година тако смо и у претходној имали велики број кабинетских и систематских прегледа, огроман број дијагностичких процедура и анализа али слабију попуњеност болесничких постеља. Прави пут за решавање овог проблема је уговарање здравствене заштите са Републичким фондом.“

У име „Кола српских сестара обратила се Љиљана Стојановић, председница овог удружења, знаслужног за дуготрајан рад Војне болнице Ниш, следећим речима: „Коло српских сестара баштини све оно што је везано за наше људе, којих више нема. Лепо је Стефан Немања казао: ‘Ако не знаш докле допире твоја земља и баштина, погледај кости твојих предака и само ће ти се касти‘. Без тог чврстог уверења да су живи међу нама, и да их генерације поштују. Данас обележавамо 146 година Војне болнице, знамо и ко су и одакле су. Без њих ми бисмо се изгубили и из те семенке ћемо се увек обновити“. Она је такође подсетила да је њихова веза са Војном болницом и у томе што је много сестара умрло од тифуса у тој Војној болници.

22. јануара 2024.