Вранић

КО  СМЕ  ДА ЗАБОРАВИ ЧЕТНИЧКЕ  КАМЕ

Вранић је 35 километара јужно од Београда, уз Ибарску магистралу. Има 2900 хектара плодне земље. Још пре Другог светског рата сматран је за напредно село са вредним и мирним житељима.

У ноћи између 20.и 21. децембра 1943.Вранић је задесила страшна несрећа: побеснели четници Драже Михаиловића улетели су у заснуле сеоске домове и започели нечовечни крвави пир, пред камама зликоваца и потом пљачкаша ретко је ко успео да се спасе.

КРВАВИ ПИР У УСНУЛОМ СЕЛУ

У неколико домаћинстава дични војници избеглог краља и команданта са чином пуковника, кога су од милоште звали ”чича”, масакрирали су 71 особу. На путу су им нашло и 35 жена и девојака, а нису поштедели ни једанаестеро деце и чак бебе у колевци!

На дан монструозног четничког злочина, после седам деценија, окупио се у Вранићу народ да искаже бол и неспокој. Поштовање за невине жртве и неразумевање према правдању џелата.

Пред зидом Спомен дома, са утиснутим именима страдалника, али и бораца за слободу напаћене српске груде, постављени су венци захвалности и завета да жртве, који су положили драгоцене животе на олтар отаџбине, нису и никад неће бити заборављене.

И комеморативни скуп у дворани дома протекао је у духу пијетета и достојанства. Представник породице Пантић, која је оне кобне децембарске ноћи на крају 1943. понајвише страдала у злочиначком оргијању ”брадоња” краљевог изасланика Драже, гласно је, по ко зна који пут свих протеклих година, готово очајнички запитао:
”Коме су сва она деца, девојке, младе жене, сви они немоћни старци, наши најближи, били криви? Каква су и коме били политичка, и јавна, војна претња?

Јасно је и онда, исто као што је и данас, да су на најсвирепији начин, како то никад и нико у српском народу није чинио, брутално заклани по наредби Драже Михаиловића. А наредба је гласила, то одавно није тајна, да четничке јединице ”побију сву гамад од Космаја до Београда”. О томе су докази изнети и на суђењу Дражи…”.

Председник удружења ”20. децембар” из Вранића, Владан Пантић, објаснио је и шта је до данашњих дана захтев потомака побијених породица:

” Желимо само да добронамерним људима у Србији кажемо истину о покољу који су обавили над недужним живљем ти наводни герилци у поробљеној Европи током Другог светског рата. Желимо да одбранимо сени својих најмилијих и бар посмртно их заштитимо од убица које сада на сваком кораку чак и судски рехабилитују. Оне каме не смеју да се забораве!”.

ЗНА  СЕ КО ЈЕ БИО ПРОТИВ ФАШИСТА

На комеморативном скупу у Вранићу говорила је и председница Општине Барајево, Бранка Савић. И посебно нагласила да ће народ Србије, као посебно и тај део страдалог краја у време окупације, свим силама чувати једину истинску антифашистичку борбу и спречити учестало фалсификовање истине. У истом тону је говорио и председник Градског одбора СУБНОР-а Београда, пуковник Бора Ерцеговац.

Драмски уметници Милица и Миша Јанкетић казивали су потресне стихове везане и за кошмарна трагична збивања у Вранићу у време фашистичке окупације и злочиначких дејстава њихових помагача из редова квислинга.

Посебно је упечатљива била, може се рећи исповест, барда нашег глумишта Мише Јанкетића, који је импозантном скупу приповедао о личним сећањима из Другог светског рата, о себи, дечкићу изгубивши  четири члана најуже породице зверски убијених у налету разуларених четника.

О трагедији у Вранићу приказан је и документарни филм, са многим доказима и неспорно утврђеним чињеницама. У филму је објављен и разговор са вођом убица из масакра децембра 1943. Реч је о четнику који је, по слому Дражиних јединица, побегао чак у Аустралију, постао покоран цивил са свим документима, а онда се, мучен можда носталгијом али и сазнањем да у Србији масовно судски рехабилитују активне сараднике фашистичких окупатора и масовне злочинце, вратио, после 40 година, у околину Вранића да живи спокојно. Без гриже савести и, што је још горе, било каквог интересовања органа гоњења и правосуђа Србије.

На комеморативном скупу у Спомен дому у Вранићу је председник СУБНОР-а Србије, проф.др Миодраг Зечевић, уручио Владану Пантићу, председнику Удружења ”20. децембар”, плакету ”ВЕЛИКО ХВАЛА” СУБНОР-а Србије за достојну одбрану истине о прошлости и упорну борбу против бујања фашизма. Професор Зечевић је поклонио и комплет зборника са документима о суђењу Дражи Михаиловићу, свим доказима о бруталној сарадњи са окупаторима, заједничким акцијама, масовним погромима становништва.

У делегацији, која је присуствовала комеморативном скупу у Вранићу, били су и чланови Председништва СУБНОР-а Србије Драгомир Вучићевић, Борка Нешковић и Душан Чукић. Били су, такође, поред многих мештана, становници околних села, представници општина и разних организација и удружења.

no images were found