СРПСКИ ВОЈНИЦИ СУ ЗАДИВИЛИ ЧИТАВ СВЕТ

У Зајечару је обележено 100 година од пробоја Солунског фронта, завршетка Првог светског рата и дан оснивања Организације резервних војних старешина. Тим поводом, представници локалне самоуправе, борачких организација и Основне школе “Десанка Максимовић” положили су венце и цвеће на споменик Ослободиоцима Зајечара, на Тргу ослобођења. 

Историчар Јелица Илић је подсетила на важне датуме.

„Почетак  века обележен је веома бурним догађајима, како у Србији, тако и на читавом Балканском полуоствру. Врхунац био је Први светски рат који је трајао од јула 1914. до новембра 1918. године. Рат на Балкану прошао је кроз неколико фаза. У првој српска војска пружила је јак отпор непријатељу, током лета и јесени 1914. године, у Церској и Колубарској битци, у другој фази од октобра 1915. до пролећа 1916. године, српска војска је притиснута са три стране, са истока, севера и запада, од три војске: бугарске, аустро-угарске и немачке, прешла је пут ка југу, према Албанији и од луке Драч до Крфа, а потом делимично опорављена пребацивана на Солунски фронт.

Трећа и завршна фаза рата на Балкану отпочела је након слома немачке пролећне офанзиве на западном фронту и повлачења Немаца са Марне, средином јула 1918. године. Српска Врховна команда заложила се да се уместо локалних операција предузме одлучна офанзива са Солунског фронта на север, која би, ако се добро припреми и енергично изведе, могла имати одлучујући значај за исход рата у целини, предлажући да српска војска понесе главни терет офанзиве. Новопостављени главни савезнички командант, генерал Франш д’Епере, прихватио је српски план за велику офанзиву. Међутим, владе и генералштабови Италије и Велике Британије, енергично су се супротставили преузимању офанзивних операција на Солунском фронту. Суочене са њиховим отпором, француска и српска влада договориле су се да се ипак припреме планови за велику офанзиву, а да француска влада увери савезнике да се припреме врше за локалну операцију на српском фронту. Вест о почетку припрема српски војници дочекали су са одушевљењем, после готово трогодишњег боравка у туђини и у рововима на прагу поробљене отаџбине. Истрајност српских војника задивила је читав свет“.

Солунски фронт пробијен је 15. септембра 1918. захваљујући акцији српске војске и две француске дивизије. Непријатељска војска разбијена је и почела да се повлачи целом дужином фронта. Савезници су за десет дана ослободили Штип и Скопље. Бугарска је потписала капитулацију после 14 дана. Даљим кретањем војске у унутрашњост ослобођен је Ниш 1. октобра, а 19. октобра трупе француске коњичке дивизије предвођене генералом Гамбетом ослободиле су Зајечар. Пробој Солунског фронта у двомесечној офанзиви одлучно је утицао на скраћивање Првог светског рата. Дошло је до ланчане капитулације држава Централних сила: прво Бугарске, затим Турске и Аустроугарске, и на крају Немачке. Рат је завршен 11. новембра 1918.

Након полагања венаца митуном ћутања је одата пошта жртвама Првог светског рата, а потом је изведен пригодан уметнички програм у коме су учествовали ученици зајечарске основне школе и дечји хор „Искрице“.

Организатори свечаног скупа били су СУБНОР, Удружење потомака учесника ратова од 1912. до 1918. године, Организација резервних војних старешина, Удружење ратних и мирнодопских војних инвалида, Удружење војних пензионера, основне школе и Град Зајечар.

Скуп је био добро посећен и медијски пропраћен.