ДУГ ПУТ ДЕВЕТЕ СРПСКЕ БРИГАДЕ
Интонирањем државне химне у касарни „Никола Пашић“ у Зајечару обележена је 76. годишњица формирања 9. српске народноослободилачке ударне бригаде. Ова бригада је након 1944. године наставила традицију Тимочке дивизије из Првог светског рата, а данас је то Команда за развој Тимочке бригаде.
На спомен бисту Народном хероју Василију Ђуровићу Жарком, првом команданту 9. бригаде венце су положили припадници војске, чланови зајечарског СУБНОР-а, представници резервних војних старешина и ратних војних инвалида, као и чланови удружења војних пензионера и потомака.
У селу Речица 11. марта 1944. године на територији општине Бојник подно Радан планине формирана је 9. српска ударна бригада, коју је чинили 379 бораца из Тимочке крајине, Сокобање, Сврљига и Ниша.
Први командант бригаде био је Василиј Ђуровић Жарки, комесар Душан Глигоријевић Саша, заменик команданта Јован Кецман Чеда, начелник штаба Вукашин Милић, а интендант бригаде Марјан Славковић.
Драгољуб Николић, председник СУБНОР-а у Зајечару, подсетио је на пут храбрих бораца током Другог светског рата:
„Учествовала је у свим важним борбама у делу Мораве, Расине, Буковика, Тимока, Тимочке крајине, Чачка, Добоја, Сокобање. Учествовала је у ослобођењу Зајечара, Тимочке крајине, Београда, преко Босне до Словеније. Рат је бригада преко Вршника и Цола завршила у Ајдовшчини на словеначком приморју надомак Горице 15. маја 1945. године. Борбени пут ове бригаде дуг је преко 1000 километара, а кроз бригаду је прошло 5110 бораца”.
Током Другог Светског рата у бригади су погинула 883 борца, 70 је умрло и 13 нестало. Бригада је изнедрила и 3 народна хероја, Василија Ђуровића Жарког, Бранка Милошевића Металца и Петронија Јовановића Перу Комирићанца, као и 74 носиоца Партизанске споменице.
Поред учешћа у Другом светском рату 9. српска бригада је учествовала и у окршајима током распада Југославије 1991. и 1992. године и НАТО агресије 1999. године, где је део бригаде дејствовао на Косову и Метохији, а део био у приправности на територији Тимочке крајине.
