У организацији Удружења ратних добровољаца, потомака и поштовалаца 1912-1918, свечано је обележено 110 година од победе у Првом балканском рату, 49 година од смрти Милунке Савић и 48 година од полагање урне Антоније Бјелајац (рођена као Антонија Јаворник).
У име Владе Србије венац је положио потпредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић; у име Министарства за рад, борачка и социјална питања државни секретар Миодраг Капор; представници Града Београда; представници амбасаде Русије као и представник амбасаде Велике Британије; градске општине Звездара; припадници 72. специјалне бригаде и бројна патриотска удружења.
Својим присуством скуп су увеличале унука Милунке Савић – др Слободанка Грковић, као и праунука Ивана Спасовић.
У име председника СУБНОР-а Србије, генерал – мајора Видосава Ковачевића, цвеће је положио његов секретар Станислав Рескушић.
Присутнима се обратио министар Стефановић из чијег говора издвајамо: „Идентитет једног народа у великој мери одређен је његовом прошлошћу у коју су уткани конститутивни елементи, као што су традиција, систем вредности, културни обрасци и историја. Данас стојимо поносно и усправне главе се присећамо оних који су стварали идентитет српског народа, оних који су нам оставили јасне смернице како се он чува и завештали да им одајемо пошту у слободној Србији. У овој години обележавамо 110. годишњицу Првог балканског рата. Ни победом у њему, као ни одбраном у Другом балканском рату, Србија није окончала своју борбу за слободу. Хероји који су се рађали у овим ратовима, у Првом светском рату уздигли су се до светских висина и ушли у легенду. Збунила је жилавост, непоколебљивост и надљудска храброст Радомира Путника, Живојина Мишића, Петра Бојовића, Степе Степановића и сваког српског војника цео свет. И савезнике и непријатеље – рекао је министар Стефановић.
У исто време и једна жена, српска ратница, оставила је без даха и силе на Западу и на Истоку. Хероина балканских и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило“, Милунка Савић, уписала се у историју светског ратовања као жена са највише одликовања. Било је то време далеко и од помисли да жене могу да стану у строј, али то Милунку, одсечну и одлучну није спречило да приступи српској војсци, испрва као Милун. Када су је због рањавања у груди у Брегалничкој бици открили, одбила је да пређе у болнички корпус и стрпљиво сачекала да јој дозволе да се врати у бој. А бојева је било много – рекао је министар одбране.
Он је подсетио да је Милунка Савић рањавана у борбама чак девет пута и одликована 12 и то највишим и српским и светским орденима.
Похвала јунаштву српског наредника Милунке Савић прочитана је 1918. пред стројем свих јединица Антанте и била је то почаст која није указана ни једном официру, нити генералу. После рата подизала је Милунка осим свог још 13 српске деце, сирочади. Умрла је на данашњи дан у Београду. У многоме се наша Србија стекла у лику Милунке Савић, исказала своје биће и суштину управо у овој хероини. Називали су је српска Јованка Орлеанка, изузетно смо поносни као нација на то, али Милунка Савић је била заправо своја, посебна, уписала се својим именом и делом у историју, била је српска, била је управо све оно што је Србија. Одлучна, храбра, поносита, спремна на разне жртве, јер је знала да брани своје, да је праведна, да не мрзи – јер не уме и не жели, не тражи ништа туђе и из душе воли слободу – рекао је министар.
Како је истакао, Србија баш као и Милунка Савић те давне 1912. године зна да су потребни срчаност и мудрост и да када се бориш за праву ствар ниједна препрека није несавладива.
Он је подсетио и да је стопама Милунке Савић ходала и Антонија Бјелајац, рођена као Антонија Јаворник.
– Називали су је Словенка са српским срцем, у историју се уписала као странкиња са највише српских одликовања. Да се придружи нашој војсци одлучила је по узору на свог стрица, који је претходно био официр аустроугарске војске, и говорио да је Србија једина земља у којој влада слобода због чега је обукао нашу униформу. Биле су жене велики ратници, упркос предрасудама њиховог времена да је то припадало само мушкарцима. Данас би биле поносне на све даме које, са истом љубављу према отаџбини, храбро корачају у строју Војске Србије – рекао је Стефановић.
Како је истакао, данас и Милунки и Антонији одајемо пошту и исказујемо захвалност за њихово жртвовање за отаџбину.
Није било узалуд. Њихове сени живе кроз нашу Србију, она је и данас предвођена председником Александром Вучићем, баш као и Милунка Савић, несаломиви борац, не одустаје, бори се за своје, чува слободу коју су нам преци изборили, чува самосталност, поштује и Исток и Запад, али корача својим путем-српским. Ратовала је много, зато је опредељена да високо цени мир, чува га, баш као и свој идентитет и гради путеве развоја и сигурније будућности за нове генерације, али да и даље не да своје„ – закључио је министар Стефановић.
