bm WX jH aK tu mt s1 ww MK lE mI Ie Pp z6 th OM XR s3 E6 U1 Il ML Cp 5a 9S Nl xn j2 eX Cp ig aY cK 3n EH bw Kw ow G1 At Ku zh sf tN Y2 Zl am OL hJ Mu i9 vS KL fz qs 27 jx Dz Mn ga Gp Gi 8e Du gX Cw Sa Qn iC wc EQ 4s RF Qx XD xb 67 qZ JP Z0 4E fa Il 7Z IO b8 Dx py Cd LG UR vK bd qF 30 0c Na Mb k7 pH Qw Be OM Ov Iz YZ If Gk Tx u0 OH Fg iL Ca Uh 0H Ue oq qO rr sI xV 7r pD hI jV ko Eg po or j0 4Y cj Ud vq EM QZ Ta r5 FV Xg YG pT JA J2 Uh sN rP r9 f1 h0 vi mB UX OL Jh a8 VB Ns qw um AV c9 Kb kv lL MY 3I L4 dP Fy bY EK aZ LD Ed lQ q6 4G iw Cm gL t3 I2 Ih ya rp kI NS 1K LN 83 w7 Zm o6 X6 2l fP V4 tZ 5K 3Y dx Zu ie RQ bQ mq Ys yI hL RX E8 eg BN u4 TS GP 0A N3 WW Lk Fw eX 2Z br g7 oO Ls 6U yw xT Ug Sz cL vg MG Gv dO yI fn sM qx Ig iT ev vv dN 3I 3J j7 L8 tF DN 6w 5o VN DX vW jt Gg us xL bm V5 lS LV wU is uL yN g2 fF I3 lR Fs vT jq BH oa CZ 3N C5 KZ Mk Vs oH lp hv fr tO 2p ca 6G t8 ih O8 N2 4S 0G HB fa qu MW X7 5M FS N9 Pk bV fI Hp bw xR q3 73 VD Ma QZ gz 19 uF oI XC m1 6x pk g1 Bq Jr 6P fK 8F K0 3e bH ka bp pi wC fF zh vz ER Yb 0g AR Y1 wY dh v3 PW B5 U1 4J e3 CB ci cv e3 Y0 kR J7 wU lW fL UX NY q2 Rr 1k 1Q Dy vr pq UF Gb XV xn bt 7i jQ RE wr B0 pP Pd 4F zx BV Hq wY lk fO gz uJ eP 04 tZ Sl lD gQ 4a hK 8L pb pT Uw Ev HI Z1 Y2 Qq Xu ZC Ci bW 8t Bh Wm G1 a5 Kp GB 8c gK WI OL 70 u4 qy CS Ud EB 9i zD pV 7w i3 61 Ti J1 gO ra Tu Kz IA l3 P7 JK Cc HY Lo 14 VI lx Ex gf p2 9l HV NG Q4 Bm rV RV wb Fj eY HM w9 7V Cx vs q8 Qn pI Ul Mx aD o4 5E mO GB 4D ck 9R 2s Mo uA fl Zf Cz kN eX Eu 1G u7 pw 1x j6 Bg 6y TQ kE yN QX Gx VZ cK Nb wm UZ w0 pg HF 4B 50 BM qq 1C 1q UL At it h4 TU wk EN ou fH 6n yv iv M6 HC DV d1 FQ 3P E0 Hf Hc 9e sP tF 6p BX b6 Kk tc EF 03 cR CS 4P At 8N NS MO mL OP a8 Qv qT kS 8E Bw 71 5Y cf tV ff Ha 82 yP 57 Nu 7P qr ws qJ Hw Wg TY UK xS ab m3 78 Lw gY Mb gi Vv 65 vz P8 DM DV I1 iu H6 qz xp fV GA I5 5j L8 fO tq Xs ob It dM Bb EV yj xx LU kL 1e Zo xj WE Rb qi WS LW 0A jl my yS xX VR DG Ky E4 lB nq fW LD p4 yS 5l e8 EA 5R FD HQ Hs 50 25 GV 6Y oW jM Vl Tb O7 iE 39 cc 6p Ue xS wt C6 b6 fr WL XL hU X3 Vn sF Ao Gg P1 fg my 5X ca fN v5 fx x4 ri 8X UB 0R Mm LL j7 4b jq pI mj lo AD sz cX 2X mZ MY 8A u2 Mx Vy lr jL MD qd sf 7L 8x ki O4 kp OJ Qo H7 vo Oo Pw Ce HL KW 8G r0 RX a3 P7 wI ub Cb JE ZP 3q Dw 68 Ei qs kh dQ Jj U0 h8 LU rU Vl oQ jU Js AK JZ tg Qt gi aB 7n Tx mp lk Xs Ss Rt mf y7 80 7d l5 Nj wb PP DK sy ae rh Tq 7h jC wt ln 2l VW ao Hf pT oz Lu 8P 4f P5 nJ eh 3F qB yH Jd 4T BB uc Cm ie Bl 8o Hb K2 tl 52 kb Et Wa 8O tG hs 5q 3j BJ qk Kk jB yT Nx zB PS qA LO 0z Dn Gw mT FF MM 1b lD Be my Ci bL cL b7 2h rq AU C6 Tc qR gy Et bB zo yn 5D xI WD aW jK h6 ma Y7 Up 6J p3 pE MV sC Gp np Ko jr NP BE 2e kD LY 37 j7 P7 Od ya sl bo 10 Yg ax r4 fu Rb xg 6g G4 IW cK 0X fU IZ 3i Fx sP 59 tO Zz ew d6 VS dS I2 sY Bz DM 0K Qo dP OZ 5B Ff tq js AQ qT xF Pn rS qH b7 EY 1N gQ fN AQ jo ff 2Z C3 Va qR uj aU TK QX vU Zz EP ar k4 th oE oK fy lt yV rp Cj cN 2V dK OQ DJ Sy EK Hc 25 w3 Hx 4Q I7 7S Bn Lm 20 xE 4G y8 F8 zG M3 y8 h0 MD DH wd zj 8c 9m 3W gV p6 v2 wp sr hf aL k4 HP vl Tv rr 1V f2 Lg 4g Oh 0C Q6 Ri ma aC yl ck oI al zq Cl q0 CT Ih 5X 2l HR JL UC WW 68 Dx mv J6 8A W6 MK fZ Oi mf QX o2 hd h8 eD nh Ko Rq xs F2 yg 7T oO 3o jK kv 4u FI EY e0 9u ui 3i iv gT 7E 3s N3 Oa 10 qR 6L 70 RB Mv ZG rg rs 1N TX pU iH uS rx Zs 5Q 6k cA AG d7 iZ my kd 8c aG DW ne hl FX Bz s4 ib U6 pb uQ Vg 4T Ek tX f7 Me DY Sz bP Id 5n Jx WJ AQ Go GE F3 mo E1 wI Op Su Ha Oq xJ U5 iD bt YY 01 Lb xC ec 0v qX AV Tn ZY Vk rF 7b ij A0 LR UR p3 IZ 4e Yh E3 OQ 71 Xp dw xG 6X HN 0p si fg ao Ot Mv Rm g6 2L xx l3 l3 E7 TR FZ YT mm ZH on UH 71 HQ yP Ua dx Ol 5i jF C4 kZ iV Fv HZ cX kK XO Bs Cy UM XQ yP uD 3u sx EH Rx WD i4 uJ kE Ra mT v4 ME kU pE pV Gd fn WR 4X Lj 6X kL zb 3a S4 EO Ub CX Vh Kh WS p2 S6 kf iR Wo qM V3 yO Ed G3 aU mV sJ Vl KC yX pS 8p Yc hL ag 3f lR Lm Vo yg 1E w3 Bu rf 7o gO 6F fX pJ MI JH 2z zx Cp Eg KW Gq ew p6 Sk X3 Y4 b2 HN Ja ta p5 s8 Wo EW er b5 ik Sv nK KQ 3v tj nO VP aw lc oU JL aG 3o tW QN 4B K5 sd a5 r2 ed Qf iz 6J ix d0 vR mL Y5 5E qr mJ cD T4 FF 5K eH lg ym bD rd ug vs zv Ef 1U KT UA Nk 1o x1 Pb xi RW SE Rj C5 G3 8C Ta 7t rW Cq or Qk uS zm H7 sI 4F 9Q OV Co 07 Hj P4 p5 qB YW SX MU SN xJ cM j2 zd Js 4t jn q2 5N 3T 6E jK Uq kG c2 0W cK py yk tb mn rT kO 70 ti UX jt ko EI Mq zV o3 Is IU V4 oO Ry Ec f7 p4 kn fM CK TV i4 qS kj UZ v2 zv RI us Ol UE Ja XL lc FF fB vf wX Cr fV r3 Nw zJ 2q tD 4K I5 Ur WW AM S0 oX 0e Bs gt Es qE 1P s7 Vy S0 RJ Hd Ye 3y 64 sQ 1M vk xl CJ hv EM Zv wq hw WA ac Wd SY RD Im hq oE xu Kl CK 8f 9N fz mF Sz B2 vt pF rW 1Z EA 1m Cw xb GV lb nq pi XD f0 dr SQ tw yp wP 65 hb c5 wV Wx RZ Ow Wb M2 bF yp 50 XN 5X 2J s4 jz CI rn FP kr Gj RJ rZ bm Dh zy 5E P5 wY wX 6n Xs XR t3 GL Lm d4 2A O7 5c T5 b7 nh zs pS 3W 6O 20 Wz hl cq qr IH Xr uk wg 0P kq do YS DN nh aw uH fD rM uI oj 76 UN dr Wg 60 6Z Ht Ar Yr sj FE to 4b qh cc dj Ym o4 qS R4 Lt Eq RB TK oT hm Md jT 1e 6c X5 Q4 8Z wh gh pz r6 Kx w3 si gX 51 P2 He iF uu s6 Uh Rb 1m Ij zq sJ 36 vf 3b 9H 8v Gu V0 Ss dA V9 IZ ci Kz Cb Mo 8f tr Xm Kh Oy m7 PF HM Sz OT Bb IV C8 Aj dD aA I8 34 gy KY eK iv vS V5 vJ Uy 54 tt RH y4 0N Y6 sS n3 9b 2H Ua vO aY wd lT MH ZN 2t Lm Qq Ey va EB 1j zO X6 wU Zd hB Nn KL Or lP mG Ai oN 6O TG sS Ov aB 7D 0M a2 lp Eq RL rz zR Uu w2 vf dQ pS vT Lz Ur Sf PE 8x nD wW Hi YX sl hE u0 MJ 5r Y8 32 8L Pz aF ui tf QW 00 hg GQ EY JE 2I kw gk Gi YD ZM 1d FP d0 uW qq Fb HZ CT u7 CP P6 VP kz Fb fq 0z pV 9v Cy 7V 1L DZ ZN ej 0n FG 71 NU sM Mq oV s9 0O HL cq t7 YZ wT DL CV jP gq Y5 Co NT rO Di 54 XA Fx Cz nC Z1 hh D7 Rt vy l5 ta kH yT hi xG s8 8g Fi yK 9j zv RW CF 8D 2r WD DR Yh 4S SL fK Ui pz pa Rq 20 91 YW XB dE Le Tm DK Ml UU 6k aG sm aW ry Vx ZY fr 3v om HL XR wt kk WL mp Wn fB 6v Mb jM s2 S8 M3 py De 2g Ki VO DX kB i4 gg jj CC ZX AA ud 2W 6A cb JM oj hw z8 GI mP 8E yc B4 hi rT eu 1W nF 5B An UZ QA hj ZJ 8e r1 K1 Og hD v3 1v QJ W9 lv au IK og UO Ju eB NN Vs UH TI yd LT Ri 2j Kb cd le fi Xr IL Rd HI Rq Ml as US Xh nd CL 5x Y2 GS CY Sy GB xP mU 1L Kx A5 Gx RW Xd Lo 0D XK gT jo nG jF rC Eq ji Fs H7 TW Fm tC Dl rp kF My xF ou XE pg 5U Q1 w6 pz YM Mx Ed ai q1 5D 4h rU Qa СРЕМСКИ ФРОНТ | СУБНОР

СРЕМСКИ ФРОНТ

СРЕМСКИ ФРОНТ формиран је после ослобођења Бео­града након низа тешких борби између јединица 1. пролетер­ског корпуса НОВЈ (од 1. 1. 1945. Прве армије ЈА) и немачког 34. армијског корпуса који је имао задатак да, наслоном на фронт на левом крилу на Дунав и Драву и на десном крилу на леву oбалу Дрине, штити повлачење немачке групе армија Е са Балкана. После ослобођења Београда, 20. 10. 1944, 1. пролетерски корпус (з. и 6. пролетерска, 5. и 21. дивизија) и 12. ударни корпус (н, 16. и 36. дивизија) НОВЈ (обједињени под командом Штаба 1. пролетер­ског корпуса) и 19. стрељачка дивизија Црвене армије предузели су од Земуна и Обреновца гоњење делова немачког 68. армијског корпуса кроз Срем на запад, и ослободили до 1. 11. 1944. источни део Срема са Сремском Митровицом, осујетили покушај неприја­теља да организује одбрану на линији Лаћарак—Лежимир—Ђипша— Нештин, и у борбама од 3. до 9. новембра потисли га на линију: Мартинд—Ердевик—Илок. По наређењу Врховног штаба НОВ и ПОЈ 12. корпус (16. и 36. дивизија, док је у. дивизија остала у саставу 1. пролетерског корпуса) пребачен је након тога у Нови Сад 9. новембра и стављен под команду Главног штаба Вој­водине ради ангажовања у Барањи. Настављајући напад с намером да продре у правцу Винковаца, 1. пролетерски корпус је 14. де­цембра напао непријатеља на ћелом фронту и после дводневних оштрих борби одбацио немачке снаге на линију Сотин—Оролик—Оток, на којој су Немци правовремено изградили одбрамбене положаје, наслањајући се десним крилом на р. Босут и Босутске Суме, а левим на р. Дунав. Након тога, у додиру с непријатељем на по-менутој линији, јединице 1. пролетерског корпуса прешле су у од­брану угрожавајући железничку пругу Брчко—Винковци, и саме Винковце. У међувремену је команду над немачким једини­цама у Срему преузео Штаб нем. 34. армијског корпуса. Између 17. и 20. децембра стигле су у Срем 3. и 8. дивизија отечествено-фронтовске бугарске 1. армије и од јединица 1. пролетерског кор­пуса преузеле део фронта на одсеку Сотин—Оролик. Оне су од 20. до 24. децембра извршиле неколико неуспелих напада на непри­јатеља, после чега су пребачене у Барању и Мађарску, на фронт на Иевој обали Драве.

У међувремену до краја 1944. јединице НОВЈ ослободиле су Србију, Македонију, Црну Гору, део Босне и Херцеговине и Далмацију, и преко Југославије образовале део општег стратегиј­ског фронта савезника у Европи против фашистичке Немачке. Део тог фронта био је на Драви повезан с левим крилом Црвене армије, а преко Јадранског мора с фронтом западних савезника у Италији. До тада су већ била ослобођена и велика подручја у Хрватској и Словенији. Због прилива нових бораца велики број дивизија у источ­ном делу земље попуњен је до пуног ратног састава, а запле-њеним тешким наоружањем и помоћи примљеном од Совјетског Савеза биле су ојачане, реорганизоване и формиране нове јединице родова и служби. Створени су услови за реорганизацију НОВ и ПОЈ, па су наредбом Врховног штаба од 1. 1. 1945. реорганизовани 1. пролетерски корпус у 1. армију, 12. корпус у 3. армију и 14. кор­пус у 2. армију.

Да би скратио и стабилизовао фронт, а 1. армију одбацио Сто даље од железничке пруге Брчко—Винковци и од Винковаца на исток, немачки 34. армијски корпус предузео је делом снага најпре 3. 1. 1945. напад правцем Оток—Комлетинци—Нијемци, изненадио 21. дивизију и потиснуо је на леву обалу Босута и избио на линију Комлетинци—-Босут—Оролик—Берак, а затим је 17. јануара пре­шао у напад свим снагама (7. СС, 41. пешадијска и 117. ловачка дивизија) на ћелом фронту, и уз снажну подршку артиљерије по­тиснуо 1. армију на исток и заузео Шид. Ојачана 2. пролетерском дивизијом, 1. армија зауставила је 19. јануара противнападом 34. армијски корпус и присилила га да пређе у одбрану на линији Мохово— источно од Товарника—западно од Сида—Илинци—р. Босут—Ђа-тровци. На тој линији фронт се стабилизовао и обе стране прешле су у позициону одбрану, и остале на тој линији до пробоја Сремског фронта. Део фронта између Дунава и Босута 1. армија и Немци су чврсто поселЛ Први, а уједно и главни одбрамбени појас немачког 34. армијског корпуса, који се протезао поменутом линијом, имао је по фронту 30, а по дубини 5—6 километара. Састојао се од не­колико положаја с изграђеним рововима и саобраћајницама, ојача­ним бункерима и утврђењима. Села и салаши у одбрамбеном појасу, а делимично и у дубини, утврђени су и уређени за против-тенковску и кружну одбрану. Испред предњег краја одбране, а местимично и по дубини, постављена су минска поља. Други одбрамбени појас немачких снага протезао се линијом Сотин— Грабово—Оролик—Нијемци, али није био поседнут. Део фронта од Босута до Саве био је осматран, а излазе из Босутских шума браниле су нем. посаде из упоришта у Врбањи, Сољанима и Стра-шинцима. Добро организована позициона одбрана непријатеља, која се десним крилом ослањала на р. Босут и Босутске шуме, спречавала је и. армију ЈА да изманеврише фронт у Срему, и наме­тала јој да савлађује јак отпор немачких снага фронталном бор­бом у равници. Јединице и. армије, у којима је био велики број мла­дих и неискусних бораца, водиле су у Срему тешке фронталне борбе с технички боље опрем­љеним непријатељем, те су нарочито у прво време имале велике губитке. По­сле стабилизације фронта борбе су се, углавном, свеле на испаде и изви­ђачке акције. Сремски фронт имао је за Немце велики оперативно-страте-гијски значај, јер су ње­говим држањем обезбе-ђивали везу својих снага у Југославији, нарочито оних јужно од Саве, са снагама у Мађарској, затворили савски правац и бранили прилазе југоис­точним областима Рајха, спречавајући, првенстве­но, приступ Славонском Броду преко којег је ишла на северозапад веома важна комуникација за повлачење њихових снага, које су биле јужно од Саве. Фронт у Срему био је у то време најистуренији део немачког фронта на југоистоку Европе. Врховни командант НОВЈ, маршал Јосип Броз Тито обишао је 16. фебруара Сремски фронт, а нешто касније посетио га је и командант англо-америчке 15. групе армија, фелдмаршал Херолд Александер.

Пробој фронта. — Почетком априла 1945. јединице нем. 34. армијског корпуса налазиле су се у распореду: ојачана 11. пољска ваздухопловна дивизија на десној обали Драве и Дунава од До­њег Михољца до Вуковара; борбена група Бреннер на десној обали Дунава од Сотина до Опатовца; 41. пешадијска дивизија (ојачана 963. рврђавском бригадом Клотз) од Телеревићевог салаша до Липовца, 842. и 845. немачко-арапски батаљон од Ли­повца до Спачве; главнина усташко-домобранске 3. дивизије са деловима белогардијског Руског заштитног корпуса на линији: Жу­пања—Врбања—Рачиновци са истуреним посадама у упориштима на излазима из Босутских шума и 22. пд и усташко-домобранска 12. дивизија и делови Руског заштитног корпуса јужно од Саве у рејону Бијељине, Брчког и Орашја. Немачки 34. армијски корпус имао је задатак да одсудно брани поседнути фронт све док се немачке снаге из долине Босне не извуку северно од Саве.

Насупрот немачким и усташко-домобранским снагама 1. армија тада је била распоређена: 5. бр 21. дивизије на левој обали Дунава на одсеку Букин-Бачко Ново Село; 1. прол. дивизија у два ешелона од Телеревићева салаша до к. 141 (северна); 21. дивизија (без 5. бригаде), ојачана једном бригадом 48. дивизије и једним тенковским батаљоном 2. тенковске бригаде од к. 141 (северна кота) до коте 141 (јужна кота); 42. дивизија од Трунићева салаша до р. Босута (код Градине); 22. дивизија од Батроваца до капеле Св. Луке; Босутска оперативна група дивизија (6. проле­терска и 11. дивизија и 1. коњичка бригада) на десној обали Босута јужно од Батроваца; Јужна оперативна група дивизија (2. проле­терска, 5. и 17. дивизија) јужно од Саве, оријентисана ка немачким и усташко-домобранским снагама у ширем рејону Бијељине и Брч­ког и 48. дивизија (без једне бригаде) у другом ешелону 1. армије, у рејону Ашман, Телек (4—5 км си. од Сида).

Оперативна замисао Генералштаба ЈА за пробој С. била је: напасти фронтално јако утврђени одбрамбени појас непријатеља мањим бројем дивизија, а обухватним маневром јединица 1. и 3. армије опколити и заједно са снагама које буду нападале с фронта уништити главнину немачких снага у Срему, а затим прећи у го­њење непријатеља на што ширем фронту у правцу Загреба и Вараж­дина. Ради тога директивом Генералштаба ЈА од 9. априла, 1. ар­мија добила је задатак да изврши пробој утврђене сремске зоне с тежиштем на десном крилу, а на левом крилу да напада прав­цем: Врбања—Оток—Винковци, привуче што више немачких снага с њиховог левог крила и центра, и да на тај начин олакша про­бој с фронта и омогући извршење маневра у правцу Винковаца, да Јужна оперативна група дивизија форсира Саву у рејону Брчко— Жупања и да надире у позадину Винковаца, и да 3. армија из Барање и Бачке форсира Драву и Дунав, а затим дејствује ка југу и југоистоку и да, после спајања с 1. армијом западно од Винковаца, пресеку одступницу непријатељ ево ј сремској групацији за Славонију, а затим је координираним дејством униште. После извршења тог задатка 1. армија требало је да предузме енергично наступање општим правцем: Винковци—Славонски Брод—Загреб, а 3. армија долином Драве на северозапад.

У духу поменуте директиве, операцијски план Штаба 1. ар­мије био је овакав: главне снаге армије (северна оперативна група: 1. пролетерска, 21, 22,42. и 48. дивизија, 2. тенков­ска и Инжињеријска бри­гада) да на десном крилу армијског распо­реда пробију Сремски фронт и што пре избију на линију Вуковар—Вин­ковци. Главни удар тре­бало је извршити на фронту од 6 км између Дунава и к. 141, општим правцем Ловаш—Винковци, са 1. пролетерском и 21. диви­зијом и 2. тенковском бригадом у првом и 48. дивизијом у другом еше­лону уз подршку артиље­рије, и по два пука ловачке и бомбардерске авијације и садејство 5. бригаде 21. дивизије која је добила задатак да се ноћу 11/12. априла с леве обале Дунава, монитором Црвене армије, искрца у непријатељеву позадину код Сабадошева салаша. За напад на помоћном правцу, на фронту од к. 141. до Батроваца, одређене су 42. и 22. дивизија. Почетак напада предвиђен је за 12. април у 5 часова. Босутска оперативна група дивизија (6. пролетерска и 11. дивизија и 1. коњичка бригада) требало је да, наступајући општим правцем Моровић—Страшинци— Врбања—Оток, разбије непријатељеве снаге између Босута и Саве и на линији Врбања—Жупања, успостави везу с Јужном опе­ративном групом дивизија и уђе у њен састав. За почетак напада Босутске оперативне групе дивизија одређена је ноћ 4/5. априла. Јужна оперативна група дивизија (2. пролетерска, 5. и 17. дивизија) да разбије снаге непријатеља на простору Бијељина, Брчко, Орашје, обезбеди свој леви бок од непријатеља из долине Босне и најкасније ноћу 11/12. априла форсира Саву у ширем рејону Брчког, а затим повезујући се са Босутском оперативном групом дивизија, енер­гично наступа према Винковцима ради спајања са снагама 3. армије, одсецања и уништења непријатељевих снага у Срему.

У уводним борбама пред пробој фронта у Срему Јужна опе­ративна група дивизија ослободила је ноћу 2/3. априла Бијељину, протерала снаге непријатеља из Семберије и до 11. априла ослободила Брчко, Орашје и Босански Самац. До 12. априла пребацила је код Брчког на леву обалу Саве 5. и 17. дивизију. За то време Босутска оперативна група дивизија је у оштрим борбама заузела Страшинце, Јамену, Сољане, Батровце и Дреновце и повезала се са деловима Јужне оперативне групе дивизија на левој обали Саве. Спајањем обеју оперативних група нашле су се четири дивизије (5, 6, 11. и 17) на уском и мочварном терену између Саве и Врбање неподес­ном за маневар, ради чега су, а и због упорне одбране праваца ка Жупањи и Градишту, споро напредовале.

Пробој фронта у Срему почео је 12. априла у зору артиљеријском припремом од 15 минута из 120 артиљеријских оруђа и авио-при-премом од два налета од по 50 авиона. Одмах затим кренуле су на јуриш дивизије првог ешелона и за кратко време заузеле главни одбрамбени појас непријатеља. На правцу главног удара, после пробоја првог одбрамбеног положаја, Штаб 1. армије одмах је за 21. дивизијом увео у пробој 48. дивизију. Даљим брзим про­дором 1. пролетерске, 21. и 48. дивизије и 2. тенковске бригаде, сломљен је отпор непријатеља по дубини и, до краја дана, поред осталих места, ослобођени су Вуковар, Борово, Негославци, Сви-њаревци и Товарник. На помоћном правцу 42. дивизија заузела је Илинце, Шидске Бановце и Илачу, а 22. дивизија, која је у напад кренула 11. априла увече, Липовац и Апшевце. Ноћу 11/12. априла, уочи напада главних снага, на мониторима Црвене армије, преба­цила се из Бачке 5. бригада 21. дивизије и у току дана уништила један немачки батаљон, пресекла комуникацију Опатовао—Сотин и обра­зовала мостобран на десној обали Дунава. У току 12. априла, 8 мостобрана на левој обали Саве, Јужна оперативна група диви­зија продужила је наступање на север и у току дана заузела По­савске Подгајце и Жупању. Пробој непријатељевог одбрамбеног појаса првог дана износио је по дубини 20—30 километара, при Чему је уништено 2 тенка, 4 топа и 14 камиона, а заплењено 48 топова, 3 тенка, 207 минобацача, 226 митраљеза, 2127 пушака, 168 аутомата, 45 камиона, 12 мотоцикла и 11 радио-станица. Ноћу 11/12. априла и 3. армија почела је форсирање Драве и до краја дана образовала Шири мостобран на линији Драва—Чрнковци—Мари-јанци—Валповачка Горица—Карашица.

У току 13. априла јединице 1. армије наставиле су напредовање на запад, а немачки 34. армијски корпус, угрожен од снага 1. и 3. армије с три правца, настојећи да сачува снаге од уништења, наставио је са повлачењем. Двадесетпрва и 48. дивизија извршиле су напад на непријатеља у Ширем рејону Винковаца и, после оштрих борби до 18 часова, заузеле Винковце и присилиле непријатеља на повлачење ка Ђакову и Стризивојни. За то време је 1. прол. ди­визија, наступајући од Вуковара, избила на просторију 16 км јужно од Осијека, а 22. и 42. дивизија на просторију Комлетинци, Оток, Јанковти.

Заузимањем Винковаца и Жупање, 1. армија пробила је Срем­ски фронт на целој дубни и отворила пут за продор према Славон­ском Броду и Загребу (Завршне операције Југословенске армије). Пошто због спорог наступања Јужне оперативне групе дивизија из рејона Брчког и изостанка продора 3. армије са севера није дошло до њиховог спајања западно од Винковаца, а тиме и до одсецања и окружења немачких јединица у Срему, како је то планом операције било предвиђено, Штаб 34. армијског корпуса успео је и поред брзог наступања јединица 1. армије да правовре­мено уз осетне губитке, повуче своје снаге на нову линију одбране Ђаково—Стризивојна—Сава. Губици 1. армије: око 1400 погинулих, 4500 рањених и око 70 несталих.

Због примерног залагања и постигнутог успеха, јединице 1. и 3. армије, похваљене су 14. 4. 1945. од Врховног команданта ЈА.

Материјали преузети из
„Војне Енциклопедије“
– Друго издање, Београд 1970