ДРВАРСКА ОПЕРАЦИЈА. — Операција коју су извели Немци на територији западне Босне од 25. маја до 5. 6. 1944. да би ваздушним десантом уништили Врховни штаб НОВЈ који се налазио у Дрвару и, истовремено, разбили и ослабили јединице НОВЈ око њега у западној Босни. У неизвесности где ће се отворити савезнички други фронт, а рачунајући с његовом могућношћу и на Балкану, у којем би случају НОВЈ одиграла прворазредну улогу, немачка Врховна команда одлучила је да, бар за извесно време, искључи опасност коју је представљала НОВЈ. Она је веровала да ће уништењем Врховног штаба и Врховног команданта, Јосипа Броза Тита, НОВЈ дуже време бити дезорганизована.
Немачки план и снаге за операцију. — Припрема за дрварску операцију {Росселспрунг — Коњићев скок) одвијале су се месецима у најстрожој тајности, с низом мера чији је циљ био да се НОВЈ дезинформише и Немачкој команди обезбеди предност изненађења. Операцију је планирао Штаб 2. оклопне армије, а непосредно руковођење поверио Штабу 15. брдског корпуса, са седиштем у Книну. Планом је било предвиђено да ваздушнодесантне јединице и падобранци изврше десант на Дрвар, заробе или униште Врховни штаб и савезничке војне мисије, а пешадијске, брдске и моторизоване јединице истовремено да пређу у концентрични напад према Дрвару, испресецају ослобођену територију, споје се са десантним снагама у Дрвару и, затим, униште снаге НОВЈ у западној Босни.
У операцији су ангажовани: 500. СС падобранско-ловачки батаљон, ојачан са две чете 1. ваздухопловног десантног пука, специјалним водом дивизије Бранденбург, групом четника и специјалним одељењем Затоадил, укупне јачине око 900 људи. Батаљон је био у Матарушкој Бањи код Краљева, одакле је од 21. до 24. маја пребачен на аеродром Ечка (код Зрењанина), Лучко (код Загреба), Церкље (код Брезица) и Залужани (код Бање Луке), са задатком да се рано ујутру 25. маја спусти једрилицама и падобранима у Дрвар и зароби или уништи ВШ и савезничке војне мисије. Једновремено, према Дрвару наступају из разних праваца: ојачана пуковска група 373. дивизије из рејона с. Доњег Срба преко Трубара у Дрвар, где ставља падобранско-ловачки батаљон под своју команду и организује уништавање или заробљавање Врховног штаба, Команди НОВЈ и војних мисија (уколико дотада тај задатак није извршен). Друга борбена група 373. дивизије, јачине батаљона, требало је да изврши демонстративни напад правцем Лапац—Кулен-Вакуф ради везивања снага 6. пролетерске дивизије и растерећења својих снага на основном нападном правцу; немачки 92. моторизовани пук имао је задатак да брзим продором од Бихаћа ка Босанском Петровцу успостави везу са борбеном групом која надире ка том месту од Босанске Крупе, после чега с једним делом снага чисти и запоседа подручје Босанског Петровца, а са другим, без задржавања, наступа према Дрвару, спречавајући јединице НОВЈ да из Дрвара одступе у овом правцу; домобранска 1. пуковнија 2. ловачког здруга и немачки 54. брдски извиђачки батаљон, непосредно подређени 92. моторизованом пуку, наступају из Босанске Крупе према Босанском Петровцу преко Крњеуше и Врточа. Ојачани 2. оклопни јуришни батаљон немачке 2. оклопне армије у саставу 7. СС дивизије наступа од Бања Луке ка Кључу, заузима раскрсницу друмова у с. Чађавици и продужава надирање преко Кључа ка Босанском Петровцу да би садејствовао снагама одБихаћа и Босанске Крупе. По потреби прихватиће борбу у рејону Чађавице и Кључа са јединицама НОВЈ које би одступале тим правцем; немачки 13. СС пук и ојачани извиђачки батаљон 7. СС дивизије наступају из Мркоњић-Града, Јајца и Винца (Вијенац) са задатком да овладају простором јужно од изворног дела р. Сане и жел. станице Млиништа, а затим да надиру ка подручју Босанског Петровца и Дрвара, чистећи од НОВ планинско подручје између р. Сане и р. Унца. Ојачани извиђачки батаљон немачке 369. легионарске дивизије, непосредно подређен 105. извиђачком СС батаљону, наступа од Ливна ка Гламочу, са задатком контролисања Гламочког поља да јединице НОВЈ не би одступиле у том правцу; немачки 105. СС извиђачки батаљон наступа од Ливна преко Босанског Грахова ка Дрвару и спречава извлачење јединица НОВЈ од Дрвара на југ; немачки и. пук Бранденбург (без 3. батаљона), с подређеним четничким јединицама, наступа из Книна према Босанском Грахову, а затим широким фронтом наступа ка линији Прекаја— Дрвар и успоставља везу с пуковском групом 7. СС дивизије. Првог дана операције на свим правцима учествоваће мање четничке групе, углавном, као водичи, а од 26. маја ангажоваће се у борбама: Босански крајишки четнички корпус, 1. босански корпус Гаврило Принцип, 501. и 502. Корпус Динарске четничке области (по списку 3550 људи, али је у свом саставу имао стварно око 2000 људи). Немачка авијација, укупне јачине око 100 авиона, имала је задатак да изврши ваздушни напад на Босански Петровац и Дрвар, а потом да падобранце и једриличаре спусти на Дрвар. У даљим дејствима авијација садејствује немачким копненим снагама и обезбедује операцијску просторију од евентуалног дејства савезничке авијације.
Распоред и задаци снага НОВ и ПОЈ. — Врховни штаб НОВ и ПОЈ налазио се уочи десанта у Дрвару, у пећини 200 м си. од Мандића моста на р. Унцу, као и у зградама испред ње. Остали органи ВШ, савезничке Војне мисије, чланови Националног комитета ослобођења Југославије и АВНОЈ, као и Централни комитети КПЈ и СКОЈ и др., налазили су се у Дрвару и непосредној околини. У с. Шиповљанима 2 км ј. од Дрвара била је Официрска школа ВШ. Непосредно обезбеђење ВШ и војних мисија вршио је Пратећи батаљон ВШ, који је у свом саставу имао четири чете (од којих једна противавионска) и вод тенкова 1. пролетерског корпуса и један коњички ескадрон.
У време десанта на Дрвар 1. пролетерски корпус (1. и 6. пролетерска дивизија) био је распоређен: 1. пролетерска дивизија са 3. крајишком бригадом у рејону Гламоча, а са 1. и 13. пролетерском бригадом у простору Шипово, Млиниште, Чађавица; 6. пролетерска дивизија у рејону Мартин Брод, Доњи Срб, Ресановци, Трубар, с јаче груписаним снагама у рејону Доњег Срба. Пети корпус (4, 10. и 39. дивизија) имао је 4. дивизију на широком фронту од Љубије преко Суваје према Бихаћу. Дивизија је делом снага била активна на комуникацији Бихаћ—Босанска Крупа, док се 6. бр ојачана деловима Дрварско-петровачког НОП одреда налазила на линији Велики Радић—Рибарски кланац, а 8. бр у рејону Суваје. Јединице 39. дивизије биле су на просторији Змијање—Бронзани Мајдан—Приједор оријентисане за дејства на комуникацијама. Од 10. дивизије на операцијској просторији била је само њена 9. бр (око Купреса) и Јањски НОПО (око Јања). Девета дивизија 8. корпуса била је са делом снага у рејону Босанског Грахова, а са главнином према Ливну и Врлици.
Десант на Дрвар. Замисао Немачке команде о уништењу ВШ заснивала се на изненадној употреби ваздушног десанта на Дрвар, чија би одбрана била претходно неутралисана снажним бомбардовањем. Мада су припреме за десант вршене у највећој тајности, ипак нису остале незапажене у ВШ. Због тога су предузете и појачане извесне мере обезбедења. Међутим, због тога што се није знало време извршења десанта, те предузете мере нису биле довољне да непријатеља спрече у постизању изненађења. Од 6 ч. и 35 мин. до 7 ч. 25. маја пет непријатељевих ескадрила жестоко је бомбардовало Дрвар, после чега су се појавили транспортни авиони и у 7 ч. почели спуштати први талас од 314 падобранаца. У 7 ч. и 10 мин. почеле су слетати и теретне једрилице, тако да је у првом таласу спуштено укупно 730 падобранаца и једриличара. Први отпор непријатељу пружили су водови противавионских митраљеза Пратећег батаљона ВШ и тенковски вод 1. пролетерског корпуса, поједине групе војнопозадинских установа и наоружани појединци, чланови комитета КПЈ и припадници органа народне власти. Делови Пратећег батаљона, јачине око 100 људи, под непосредним руководством Врховног штаба, организовали су одбрану прилаза пећини. Око 9 ч. непријатељ је заузео Дрвар, али сви покушаји да се пробије на десну обалу Унца, где се налазио ВШ, чак и после пристиглог појачања, спуштеног око 12 ч (180 падобранаца), разбили су се о упорну одбрану бораца Пратећег батаљона. Врховни штаб је у први мах остао без везе с јединицама, јер су бомбардовањем све телефонске линије биле испрекидане, а све радио-станице у граду пале у руке непријатеља. Зато је он одмах упутио курире до Официрске школе (130 слушалаца) и Штаба 6. пролетерске дивизије да хитно крену ка Дрвару и нападну непријатеља. Истовремено је преко курира јављено Штабу 1. пролетерског корпуса, а Штабу 5. корпуса телефоном са Оштреља, да чврсто затварају све правце који од Ливна, Јајца, Мркоњић-Града и Бихаћа изводе на ослобођену територију. Штаб 8. корпуса наредио је батаљону 1. бригаде 9. дивизије, који се налазио на сектору Босанског Грахова (око 25 км јужно од Дрвара), хитно да крене за Дрвар. Други батаљон 3. личке пролетерске ударне бригаде, који се налазио у Ресановцима (12 км ј. од Дрвара), кренуо је самоиницијативно ка Дрвару и био прва оперативна јединица која је притекла у помоћ Врховном штабу. Већ до 7 ч. и 30 мин. стигло је, трчећи, такође, самоиницијативно, из с. Шиповљана људство Официрске школе у Дрвар и напало непријатељеве снаге с југа, одбацило их са десне обале Унца и онемогућило им бочни напад на Пећину. Други батаљон 3. пролетерске бригаде, који је стигао у Дрвар око 11 ч. напао је непријатеља на Трнинића бријегу, потиснуо га у Дрвар и успоставио везу на десном крилу с људством Официрске школе. При спуштању другог таласа падобранаца, око 12 ч. ВШ је изишао из Дрварске пећине и кренуо у правцу Оташевца (Аташевца). У то време по наређењу Штаба 6. пролетерске дивизије стигли су и остали батаљони 3. личке пролетерске бригаде. Око 11 ч. и 30 мин. стигао је 1. батаљон и одмах прешао у напад на непријатеља с југозапада, а нешто после 12 ч. и 3. батаљон, који је прешао у напад уз Унац и преко Врточа.
Концентричним нападом јединица 3. личке бригаде и Официрске школе до 21 ч. 30 мин. Немци су потиснути на Шобића главицу (к. 520), где су образовали кружну одбрану. Касније су убачени у борбу и пристигли батаљон 3. бр 9. д, 4. батаљон 3. личке и један батаљон 1. личке бр. Ноћу је извршено неколико напада на опкољене немачке снаге, али због, у првом реду, помањкања минобацачке муниције и слабе везе између батаљона, непријатељ није уништен. Последњи неуспели напад извршен је 26. маја у 4 ч. и 30 мин. Због опасности од немачке авијације и продора немачких борбених група на правцу Срб—Дрвар и Бихаћ—Босански Петровац батаљони су се повукли из Дрвара. У тим борбама нем. 500. падобрански СС батаљон, претрпео је губитке од око 400 погинулих, рањених и несталих.
Ток операције. — Да би везали снаге НОВЈ и онемогућили њихово пребацивање у Дрвар, 25. маја у 5 ч. прешле су у напад немачке пешадијске, брдске и моторизоване трупе од Срба, Суваје, Бихаћа, Босанске Крупе, Бања Луке, Мркоњић-Града, Јајца, Винца (Вијенца), Ливна и Книна. На свим правцима вођене су тог дана упорне борбе. Захваљујући снажном отпору јединица НОВЈ, непријатељ није успео да реализује своје планове на основним нападним правцима. Друга личка бригада, која је затварала правац Срб—Трубар—Дрвар, мада је оскудевала у муницији, успешно је успоравала надирање ојачане пуковске групе 373. дивизије у току дана, а навече је њен 3. батаљон прешао у против-напад на делове пука који су кренули из Трубара ка Дрвару и разбио их. Упркос инсистирању Штаба 2. оклопне армије да пук те ноћи продужи са наступањем ка Дрвару, он није био у стању да се прикупи и изврши наређени задатак. Немачки 92. моторизовани пп до подне је водио борбу с батаљоном 6. крајишке бр и батаљоном Дрварско-петровачког одреда на Рипачком кланцу. Штаб-6. бр је после подне убацио на овај правац још један батаљон. Непријатељ се навече успео пробити до Врточа, где је заноћио. Осма крајишка бр је упорном борбом дуж комуникације Бос. Крупа—Крњеуша и поподневним противнападом успела да одбаци у Сувају домобранску 1. ловачку пуковнију, ојачану 54. извиђачким батаљоном нем. 1. брдске дивизије. Оклопни јуришни батаљон 2. оклопне армије стигао је из Бање Луке до Ситнице пре него што је 13. крајишка бригада стигла на положаје, одбацио након дуже борбе један њен батаљон у рејону Ситнице и батаљон 13. пролетерске бригаде у рејону Чађавице, заузео раскрсницу у Чађавици и доминантне висове изнад комуникације Чађавица—Кључ. Јединице 7. СС д Принз Еуген, после тешких борби са деловима 1. и 13. пролетерске бр, заустављене су на линији с. Мрачај—с. Шипово— с. Попуже—Димитор пл. Трећа крајишка пролетерска бригада у поподневном противнападу одбацила је назад у Ливно извиђачки батаљон 369. д, који је продро преко Коричине и нанела му губитке од преко 50 погинулих. На правцу Ливно—Босанско Грахово непријатељ је у борби са батаљоном Ливањско-дувањског НОП одреда и јединицама 3. бр 9. д успео да продре до с. Црног Луга,, где је заноћио. Јединице Граховско-пеуљског НОП одреда задржале су колону 1. пука Бранђенбург северније од с. Стрмице.
На правцу Бихаћ—Босански Петровац—Дрвар 92. моторизовани пук, пошто је из Врточа упутио 26. маја ујутро јачу побочницу према Крњеуши, у сусрет ојачаној домобранској 1. ловачкој пуковнији, продужио је без отпора наступање према Бос. Петровцу, јер су јединице 6. бр одступиле у току ноћи на Грмеч. Пошто је у Босанском Петровцу оставио део снага, продужио је према Дрвару, у који је продро након краћег сукоба са слабијим деловима 6. личке дивизије и Пратећег батаљона Врховног штаба. Јединице 8. бр успешно су задржавале ојачану 1. ловачку пуковнију, а када :су им се с леда, с правца Крњеуше, појавили делови 92. моторизованог пука, одступиле су источно од комуникације. На правцу Срт)—Дрвар непријатељ се после оштрих борби у рејону Метле (к. 1264) с јединицама 6. пролетерске дивизије спојио са 500. СС падобранским батаљоном у Дрвару. Пошто је код Пеуља одбацио делове 9. дивизије, ојачани 105. СС извиђачки батаљон око подне ушао је у Босанско Грахово, а истог дана предвече у Дрвар. Са правца Бање Луке оклопни јуришни батаљон 2. оклопне армије продро је у Кључ, а јединице 7. СС Принз Еуген дивизије преко Јања, Пљевских и Драгнић Подова на комуникацију Мркоњић-Град—Гламоч. Десно крило тих снага избило је у долину р. Сане и повезало се са 2. оклопним јуришним батаљоном на цести Чађавица—Кључ. Тако је непријатељев покушај да брзим надирањем моторизованих колона и ваздушним десантом на Дрвар уништи Врховни штаб и разбије јединице НОВЈ на тој просторији, доживео потпун неуспех. Већ 25. и 26. маја Врховни штаб је са Потока поновно успоставио везу са свим суседним штабовима Корпуса и чврсто држао ситуацију у рукама. Од 26. маја савезничка авијација пружила је помоћ јединицама НОВЈ, обезбедивши потпуну превласт у ваздуху.
Претрпевши неуспех у првој фази операције, немачка команда наредила је трупама на бихаћком правцу да очисте подручје око главне комуникације за дотур и снабдевање ангажованих трупа, а осталим снагама да концентрично наступају на широком фронту и то: 7. СС Принз Еуген дивизија преко планинских масива између Унца и Сане према линији Босански Петровац—Дрвар—Прекаја; 1. пук Бранденбург од Бос. Грахова ка Тичеву и Прекаји, остале снаге да заузму Гламоч и чврсто затворе тај и остале правце ка комуникацији Ресановци—Дрвар—Босански Петровац—Кључ да би онемогућили извлачење јединица НОВЈ из планинских масива између Сане и Унца.
Врховни штаб наредио је 1. пролетерском корпусу да пребаци 3. крајишку бригаду из рејона Гламоча западно од комуникације Гламоч—Млиниште и затвори правце који од те комуникације изводе ка Дрвару, а 6. д источно од комуникације Прекаја—Дрвар— Оштрељ, и да заједно са 1. и 13. бр 1. пролетерске дивизије западно од комуникације Мркоњић-Град—Млиниште спречи непријатељу продор у планинске масиве између те две комуникације. Потом је наређено 5. корпусу да са деловима 39. дивизије онемогући непријатељу продор преко Рибника ка Потоцима, а са 4. дивизијом источно и западно од комуникације Босански Петровац—Кључ да спречи продор немачких снага са бихаћког правца у планински масив Срнетице. Осми корпус требало је да с јединицама 9. дивизије затвара правце од комуникације Грковци—Босанско Грахово— Дрвар ка Гламочком пољу. — Основна замисао Врховног штаба била је да с јединицама 1, 5. и 8. корпуса задржава немачке снаге на наведеним просторијама, да им наноси губитке, а да у даљем развоју операције, након што се главнина немачких снага ангажује око планинских масива Срнетице, Клековаче, Вијенца, Шатора и Црне Горе, изврши продор са 1. пролетерском дивизијом ка Купрешком пољу. Истовремено, снаге 5. корпуса извршиле би продор према Саници, 9. дивизија на запад преко комуникације Лапац—Книн, а 6. пролетерска дивизија на просторију на којој се налазила пре офанзиве.
Борбе око наведених комуникација вођене су 27. маја и извршено је обострано прегруписавање снага. На директну интервенцију Штаба 2. оклопне армије да се убрза чишћење планинских масива и заврши окружавање ВШ, развиле су се већ 28. маја веома тешке борбе на свим правцима, а нарочито са главнином 1. пролетерске дивизије на правцу Млиниште—Потоци, главнином 39. дивизије на правцу Мркоњић-Град—Рибник—Оштрељ и 9. дивизијом на правцу Босанско Грахово—Тичево. С обзиром на снажан отпор 9. дивизије и споро освајање терена на правцу Босанско Грахово—Тичево, а сазнавши да се ВШ налази у рејону Потока, немачка команда је 27. и 28. маја пребацивала своје снаге из рејона Дрвара и Ливна у рејон Прекаје и Гламоча да би прешла у напад на правцима Прекаја—Потоци и Гламоч—Роре, и затворила обруч око Врховног штаба и снага НОВЈ које су се налазиле око њега. Нарочито жестоке борбе водила је 1. и 13. пролетерска бригада затварајући правце ка Потоцима.
Кад су намере немачке команде постале потпуно јасне, а борбе на свим правцима добиле одлучујући карактер. Врховни штаб приступио је реализацији свог плана од 26. маја. Ноћу 29/30. маја ВШ се пребацио с Потока у Преодац под Шатор-планином. Исте ноћи главнина 1. пролетерске дивизије кренула је источно од комуникације Млиниште—Гламоч, на коју је избила 30 маја. Главнина 39. д са Штабом 5. корпуса извршила је маневар преко планинског масива Срнетице, разбила немачке снаге у рејону железничке станице на 104. км и пробила се у непријатељеву позадину на просторију Црквено—Рибник. Шеста дивизија прикупила се на просторији источно од комуникације Дрвар—Оштрељ, док је 9. дивизија затварала правце ка Тичеву, а 3. крајишка бригада правце Гламоч— Роре и Прекаја—Преодац. Четврта дивизија 5. корпуса налазила се делом дуж комуникације Босански Петровац—Бравско, а делом у покрету ка тој комуникацији.
У току 30. маја немачке снаге продужиле су концентрично надирање ка рејону Увала, Потоци и удариле у празно. Штаб 2. оклопне армије тек је 31. маја уочио маневар Врховног штаба и у јутарњим часовима, кад су јединице већ кренуле према корпусном наређењу издатом 30. маја увече, издао је ново наређење
О прегрупацији снага. Обустављањем покрета који су већ били у току, немачка команда изгубила је време које више није могла надокнадити. По новом наређењу требало је: да 92. моторизовани пук прочешља шумско подручје Клековаче планине северозападно од рејона Увала—Потоци; 54. извиђачки батаљон и оклопни јуришни батаљон немачке 2. армије да се пребаце на сектор Босанско Грахово и ојачају 1. пук Бранденбург и подрже га у његовом наступању ка Тичеву; 105. извиђачки батаљон, извиђачки батаљон 369. дивизије и 3. батаљон 14. СС пука Принз Еуген дивизије да под командом 14. СС пука формирају нову борбену групу која је добила задатак да разбије јединице 1. пролетерске дивизије у рејону Гламоча и преде у наступање правцем Роре—Преодац; да извиђачки батаљон Принз Еуген дивизије настави чишћење и прикупљање плена у рејону Увала—Потоци, а остале снаге те дивизије да пређу у напад из рејона железничких станица Лисина и Потоци према линији Пољице—Стекеровци, а борбена група 373. дивизије из рејона Прекаје правцем Пољице—Роре.
Мање борбе између 9. бр 10. д и делова 7. СС д у рејону Врбљана вођене су 31. маја, а иначе је дан, углавном, протекао у покретима немачких трупа у духу поменутог наређења. Пошто је код Штаба 8. корпуса оставио савезничке војне мисије, ВШ је ноћу 31. маја — 1. јуна извршио покрет из с. Преодца, у намери да се за 3. крајишком бригадом пребаци на просторију источно од комуникације Гламоч—Млиниште. Покретом Врховног штаба из Преодца према Млиништу завршава се друга, а почиње трећа и последња фаза Д.
Приликом покрета из Преодца у правцу Млиништа, колона Врховног штаба сукобила се 1. јуна после подне с јединицама 13. СС пука у рејону Обршина—Бјељевина. Дошло је до веома жестоке борбе између 13. СС пука и јединица 3. крајишке бригаде и Врховни штаб је био присиљен да се повуче назад у рејону Пољица.
Пошто су немачке снаге на правцу Рора 1. јуна изгубиле борбени контакт с 3. крајишком бригадом, а с обзиром и на неуспели продор колоне Врховног штаба у правцу Млиништа, после спајања у рејону Пољица делова Принз Еуген дивизије са јединицама 373. дивизије и у Рорама с деловима борбене групе с правца Гламоча, немачка команда претпостављала је да су снаге НОВЈ њеним дејствима, разбијене у две групе: једна у рејону Вијенац-планине, а друга источно од комуникације Млиниште—Гламоч и северно од Гламоча. За колону Врховног штаба претпостављала је да је остала западно од Млиништа. Стога је одмах убацила на правац Мркоњић-Град—Берићи—Млиниште извиђачки батаљон Принз Еуген дивизије, а 13. СС пуку те дивизије наредила да поновно пређе у наступање ка југу.
Другог јуна дошло је до врло тешких и упорних борби између 1. пролетерске дивизије и снага Принз Еуген дивизије за комуникацију Млиниште—Гламоч. Снаге 1. пролетерске дивизије успеле су да задрже контролу те комуникације све док се колона Врховног штаба није пребацила преко комуникације 2. јуна, а затим на положајима Прибеља—Драгнић Подови, обезбедиле покрет Врховног штаба ка Купрешком пољу.
После тих догађаја немачка команда наредила је Принз Еуген дивизији да разбије снаге 1. пролетерске дивизије источно од комуникације Млиништа—Гламоч, а снагама 373. дивизије, 2. батаљону 13. СС пука, 1. пуку Бранденбург, 54. брдском извиђачком батаљону и јуришном оклопном батаљону, да до 3. јуна навече униште снаге 9. д, опкољене на Вијенац-планини. Преостали делови 13. СС пука пребачени су ка Рибнику према 39. д 5. корпуса. Остале снаге добиле су задатак да очисте просторију Роре, Обршина, Млиниште.
Јединице 1. пролетерске дивизије водиле су 3. јуна жестоке борбе са снагама Принз Еуген дивизије источно од комуникације Млиниште—Гламоч, обезбеђујући покрет Врховном штабу. Ноћу 3/4. јуна ВШ се пребацио совјетским и британским авионима у Бари, а одатле британским ратним бродовима на острво Вис да би се лакше руководило НОП с обзиром на измењену стратегијску ситуацију у Европи. Прва пролетерска дивизија се 4. и 5. јуна одвојила од непријатеља и ноћу 5/6. јуна извршила покрет источно од комуникације Купрес—Бугојно и пребацила на просторију Кукавице, Вуковско, Равно.
Штаб 8. корпуса пребацио је 3. јуна две бригаде 9. дивизије на Вијенац-планину, а једну са болницом упутио на Динару. Истог дана избијају 1. пук Бранденбург, 2. батаљон 13. СС пука и делови 373. дивизије на просторију Тичева. Четвртог јуна снаге 1. и 3. бр 9. д и Граховско-пеуљски НОП одред, опкољени на Јадовнику, водили су огорчене борбе са далеко надмоћнијим немачким снагама. Покушај Штаба 8. корпуса да се 4/5. јуна пробије са снагама 9. д западно од комуникације Босанско Грахово—Дрвар, успео је само делимично. Преко комуникације пробила се 3. бр и Граховско-пеуљски НОП одред, док су штабови 8. корпуса и 9. д и 1. бр остали у окружењу на Тисовој коси. Међутим, због напада снага 26. д 8. корпуса са Виса на Брач, Штаб нем. 2. оклопне армије хитно је извукао 5. јуна из дрварске операције 1. пук Бранденбург, 54. брдски извиђачки батаљон, јуришни оклопни батаљон, 92. моторизовани пук, извиђачки батаљон 369. дивизије и 105. СС извиђачки батаљон, и пребацује их према обали Јадранског мора. Мада су јединице Принз Еуген дивизије и 373. дивизије и даље остале на операцијској просторији у борби са снагама 1. пролетерског, 5. и 8. корпуса НОВЈ, снаге НОВЈ су касније поновно овладале територијом коју су контролисале пре Д.
Ваздушни десант на Дрвар представља једини немачки ваздушнодесантни напад у 2. СР који није успео. Брза интервенција јединица 6. личке дивизије и Официрске школе, као и снажан отпор Пратећег батаљона и свих наоружаних људи из разних установа који су се у време десанта затекли у Дрвару, основни су узроци неуспеха операције. Јединице НОВЈ које су затварале правце према Дрвару нису дозволиле да се немачке снаге брзо споје са ваздушнодесантним снагама, мада неке од њих нису биле удаљене више од 22 км од Дрвара. У каснијем развоју операције, поједине јединице НОВЈ које су биле окружене, успеле су да погодним маневрима избегну уништавајуће ударце непријатеља и тако у целини онемогуће успех те немачке операције и поновно овладају територијом коју су раније држале.
Материјали преузети из „Војне Енциклопедије“ – Друго издање, Београд 1970