ИГМАНСКИ МАРШ

ИГМАНСКИ МАРШ у НОР, назив за покрет главнине 1. пролетерске бригаде у јануару 1942. са пл. Јахорине, преко залеђене Игман-планине, до Фоче, по веома ниској температури. У другој непријатељској офанзиви у источној Босни, ВШ НОП и ДВЈ се са деловима 1. пролетерске бригаде пребацио 18. и 19. 1. 1942. са Романије на Јахорину. Главнина Бригаде са Штабом (1. батаљон, 2. батаљон без 3. чете, 3. батаљон, 5. батаљон без 3 чете, пратећа чета без 4. вода и бригадни санитет) која се после за­вршетка операција у другој непријатељевој офанзиви нашла у рејону села Кнежине, Гајева (код Олова), добила је од Врховног штаба задатак да се пребаци у рејон Фоче. Због недовољног познавања ситуације на Романији и Гласинцу, Штаб 1. пролетерске бригаде је, у сагласности са Главним штабом НОПО за Босну и Херцеговину, донео одлуку да се пребаци на одређену територију заобилазним правцем: с. Гајеви—с. Висовица—Семизовац—Игман—Трново. Тај правац био је знатно дужи и водио је непосредно поред Сарајева где су биле јаке непријатељеве снаге.

Бригада је, са Главним штабом НОП и ДВ и ПК КПЈ за Босну и Херцеговину, кренула на марш 25. јануара увече. Прве ноћи превалила је пут до с. Висовице. Наредну етапу до с. Грабљиве Њиве прешла је 26. и ноћу 26/27. јануара. Потом је 27. јануара у 16 ч. продужила покрет преко с. Јошанице, спуштајући се ка кому­никацијама Сарајево—Семизовац. У дугој колони, коју су пред­водили борци Семизовачке чете Црновршког батаљона НОП одреда Звијезда, било је 720—730 људи, меду којима и 50 рањеника и болесника. Пошто је прешла железничку пругу, друм и мост на р. Босни код с. Рељева, Бригада се кретала западном ивицом Са­рајевског поља, избивши код с. Блажуја на комуникацију Сарајево— Мостар. Наступио је најтежи део марша који је трајао 18 часова без престанка. Колона се је са великим напором пела стрмом стазом уз Игман, пробијајући се кроз снежне сметове и мећаву при темпе­ратури од око —32°Ц, са оскудном одећом и обућом. Местимично су борци били принуђени да пужу уз залеђене обронке, да растова-рују коње и носе на рукама рањенике, болеснике, оруђа и ма­теријал. Бригада је 28. јануара предвече стигла у с. Пресјеницу (10 км сз. од Трнова), на територију Калиновичког НОП одреда, а одавде преко Трнова у Фочу. — Тај марш, назван Игмански, био је један од најтежих маршева у НОР. Због смрзавања велики број бораца био је избачен из строја. Кроз партизанску болницу прошла су 172 промрзла борца, док их је још око 100 имало лакше озледе. У Фочанској болници извршене су операције над извесним бројем бораца, без анестезије, и ампутирам су им поједини делови тела.

 

Материјали преузети из „Војне Енциклопедије“ – Друго издање, Београд 1970