Оснивачки конгрес Савеза бораца Народноослободилачког рата Југослави­је, одржан 30. септембра 1947. године у Београду.

Конгрес је усвојио Правила Савеза бораца НОР-а, којима су регулисани: на­зив организације, њено седиште и подручје делатности, задаци, организациона структура, критеријуми за пријем бораца у чланство Савеза, права и дужности чланова, печат организације и значка, материјална средства и престанак рада. Правилима је предвиђено да се организација зове Савез бораца Народноосло­бодилачког рата и да делује на територији целе Југославије.

На конгресу су усвојени следећи задаци Савеза:

• окупљање учесника рата у једну организацију;
• очување и учвршћење тековина НОР-а;
• развијање традиција народноослободилачке борбе;
• сакупљање историјске грађе из НОР-а;
• уређивање гробова палих бораца;
• подизање споменика и отварање музеја;
• брига о материјалном збрињавању, школовању и запошљавању учесника и деце палих бораца;
• регулисању инвалиднине, пензија и осталих социјалних помоћи уче­сницима рата и њиховим породицама;
• брига о просветној и спортској активности чланова;
• сарадња са националним и међународним организацијама бивших бораца.

На почетку свог постојања, Савез бораца је имао следећу организациону структуру:

• главни одбор;
• земаљски, односно одбор аутономне покрајине и аутономне области;
• срески, односно градски одбори;
• месни, односно рејонски одбори.

За првог председника Главног одбора Савеза бораца изабран је Јосип Броз Тито, а за секретара Александар Ранковић.

Правилима Савеза бораца ближе су регулисани начини реализације дефи­нисаних задатака и прецизирани су услови за учлањење у Савез.

Чланом организације могло је постати лице ако је:

• активно помагало НОП,
• било заробљено и у заробљеништву остало на линији НОП-а,
• било у затвору, интернацији или на принудном раду због активног помагања НОП-а и
• ако се с оружјем у руци ван земље борило против фашизма (Грађански рат у Шпанији, француски Покрет отпора и др.).

О пријему појединих лица у чланство организације одлучивао је срески, од­носно градски одбор Савеза бораца, a о искључењу је решавао Земаљски одбор, односно одбор Савеза бораца покрајине или области.

Сви чланови Савеза бораца на датој територији чи­нили су скупштину основне организације, која из своје средине бира чланове месног и надзорног одбора, али одбор је тај који руководи целокупним радом и преузи­ма иницијативу за извршавање задатака Савеза. Слично је било и на вишим нивоима.

У срезовима се оснива срески одбор Савеза бораца, a у градовима изван надлежности срезова градски одбор Савеза, које бирају среске, односно градске скупштине. Оне су такође бирале и надзорне одборе. Радом одбора руководе председник и секретар.

Међусобни односи су били постављени на принци­пу строге субординације. Мандат месног – рејонског и среског – градског одбора трајао је једну годину.

Земаљску скупштину Савеза (на нивоу Републике Србије), односно скупштину аутономне покрајине и аутономне области, чинили су делегати изабрани на среским, односно градским скупштинама. Оне су бирале Земаљски одбор и Надзорни одбор, односно одбор Саве­за бораца аутономне покрајине или аутономне области, чији је мандат трајао две године. Земаљски, односно одбор аутономне покрајине или аутономне области ру­ководио је извршавањем задатака у Републици, односно покрајини или области, извршавао директиве Главног одбора, издавао директиве среским и градским одборима, контролисао њихов рад, одлучивао о њиховим предлозима итд.

Након оснивачког конгреса Савеза бораца НОР-а Југославије, 30. септембра 1947. године у Београду, и одобрења Министарства унутрашњих послова ФНРЈ из исте године7 уследило је оснивање републичких савеза.