САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 808250Укупно посета:
  • 2535371Укупно прегледа:
  • 3Тренутно посетилаца:

КО ФИНАНСИРА СЕРИЈУ?

Борачка органиазција Србије је досад већ у више наврата тражила од медијског јавног сервиса, Радио телевизије Србије, информацију – на коју има право као и сви грађани у нашој држави – о томе да ли се још финансира снимање серије „Равна гора“.

На све наше захтеве и молбе РТС се оглушивала, сматрајући ваљда да само она, њени директор и многобројни запослени, могу да знају како се крчми народни новац сакупљен на име наметнуте претплате.

Секретар СУБНОР-а Милорад Блечић је, у име СУБНОР-а Србије, упутио директору РТС Александру Тријанићу питање следеће садржине:

„Молимо Вас да ми одговорите да ли се још финансира снимање ТВ серије „Равна гора“?“.

Радио телевизија Србије и даље не одговара на оваква разложна питања за која су заинтересована и гледалиште и многобројно чланство СУБНОР-а Србије.

Републички одбор ће и о начину и условима снимања телевизијских серија, у делу за који је заинтересован, расправљати и у будуће и доносити сопствене одлуке у интересу свог чланства и јавног мнења уоште.

 

Print Friendly, PDF & Email

4 реаговања на Медији

  • Lune каже:

    ” Selo gori SBB Kragujevac se cese”…?

    “Glavni finansijski investitor iza N1 projekta je Junajted grupa, “vodeća pay TV platforma u jugoistočnoj Evropi” koja obuhvata i kablovske operatere – SBB u Srbiji, “Telemać” u Sloveniji i u Bosni i Hercegovini, kao i satelitsku platformu “Total TV”.
    U oktobru 2013. godine, svetski investicioni fond KKR sa sedištem u Njujorku preuzeo je “Junajted grupu”, što predstavlja prvu direktnu investiciju KKR-a u jugoistočnu Evropu.”

  • Lune каже:

    Seriju, njeno finansiranje, pripomagao je Rodoljub Draskovic, brat Vuka Draskovica, organizatora oruzanog puca u beogradu, i oruzanog napada na Gospic, kako bi prikrio namere o naoruzavanju za puc.
    …………………………………………………………………………………………………………………………………………………….
    Zločini nad medicinskim osobljem
    Bolnice u Narodnooslobodilačkom ratu
    Juna 1943. godine u toku pete neprijateljske ofanzive četnici su klali partizanske ranjenike sa Sutjeske, pa su tada zaklali u selu Jelaču i Vrbnici dr Simu Miloševića i hrvatskog pesnika Ivana Gorana Kovačića.[3]
    Polovinom jula 1943. godine u celu Cikoti (istočna Bosna) četnici su otkrili 80 ranjenika prve proleterske divizije, oduzeli im oružje a sutradan doveli Nemce koji su ih poubijali, a zatim spalili.[3]
    Jula 1943. godine u Bišini (Birač) četnici su otkrili ranjenike prve i druge proleterske brigade i izdali ih Nemcima koji su ih poubijali.[3]
    Maja 1944. godine četnici Dragutina Keserovića pronašli su na Jastrepcu partizansku bolnicu pa su streljali 24 ranjenika i 4 bolničarke.[3]
    Maja 1944. godine četnici su otkrili u Semberiji partizanske bolnice i ubili oko 300 teških ranjenika.[3]
    Jedan od primera uništavanja partizanskih bolnica od strane četnika je sledeći:
    Lukica Popović, lokalni vođa četnika, je od svog jataka Obrada Radočaja iz sela Krčana, jugoistočno od Udbine, saznao da je u 16 kuća tog sela smješteno oko 90 teških ranjenika. Ti ranjenici su za vrijeme operacije “Morgenštern” maja 1944. bili desetak dana u jami, s petnaest bolničarki. Djevojke, mahom skojevke iz okolnih sela, su ranjenike iz podzemne bolnice na rukama prenijele u Krčanu. Grupa partizana bdjela je na Trnovoj poljani, čuvajući prilaz Krčani od Lapca preko Kuka i Visuća. Lukica Popović je na to bio upozoren, pa je četnike doveo zaobilaznim putem. Upali su u Krčanu oko 10 sati 2. juna. Zaklali su 36 ranjenih partizana. Žene i starci iz Krčane su na brzinu sakrili 56 ranjenika. U Krčani su ubijena i dva liječnika, dr Josip Kajfeš i dr Zupe. U kući četničkog špijuna Obrada Radočaja zaklan je teško ranjeni komesar 8. kordunaške divizije NOVJ Aleksa Backović.
    Vojvoda Momčilo je pohvalio Lukicu Popovića, a tri mjeseca kasnije uručio mu je pismeno priznanje o odlikovanju Obilićevom zvijezdom.”[4]
    Zločini nad civilima osumnjičenim za vezu sa partizanima
    Glavni članak/ci: Crne trojke, Pokolj u Boleču, Pokolj u Vraniću, Pokolj u Pomoravlju 1944., i Masakr u Drugovcu
    Datoteka:Vida pantic.jpg
    Vida Pantić, jedna od žrtava četničkog pokolja u Vraniću kod Beograda, 20. decembra 1943.
    Četnici su primenjivali teror prema civilima kao kaznu za podršku partizanima ili u cilju zastrašivanja radi sprečavanja eventualne podrške partizanima. Teror je često obuhvatao i članove porodica osumnjičenih, a povremeno i decu. Ovakav terenski rad smatrali su neizostavnim delom svoje borbe protiv komunizma ne manje važnim od borbe sa vojnim jedinicama NOVJ. Naročito su smatrali važnim “čišćenje terena” nakon što bi okupatorske jedinice ponovo zauzele neku prethodno oslobođenu teritoriju. Primena terora bila je masovna i regularna.
    Dva primera iz dokumenata opisuju kako je to izgledalo:
    Wikicitati „Zbog toga što srpski izrodi pomažu proletarijatski ološ u pojedinim selima naredio sam uništenje celih porodica, palenje domova i celih sela, tamo, gde partizani nalaze svoja uporišta. Ovako sam naredio zato, što gubimo cvet naših nacionalista zbog izroda našeg roda.[5]“
    (Depeša br. 13.007 od Georgija, (potpukovnik Milutin Radojević, delegat Mihailovića za područje Jablanice i Toplice) Br. SS 58 od 28- XII-1943.)
    U drugoj polovini decembra 1943. južno od Beograda po naređenju Draže Mihailovića provedena je akcija čišćenja komunista. Koordinatori akcije bili su pukovnik Jevrem Simić – Drška, generalni inspektor četničkih odreda i Nikola Kalabić, komandant Korpusa gorske garde. Nakon što su 26. novembra 1943.potpisali sporazum sa Nemcima o primirju i saradnji na dodeljenim teritorijama, izvršili su koncentraciju jedinica i otpočeli takozvano “čišćenje terena”. Na ovu akciju odnosi se sledeće Mihailovićevo naređenje komandantima.
    Wikicitati „Naš avalski korpus sa srezovima Grocka, Vračar, Umka spava dubokim snom. Na svim oblastima u neposrednoj blizini Beograda, nakotili su se komunisti i njihovi simpatizeri. Naređuje se komandantima, i to: majoru Mihailu Jovanoviću, kapetanu Lazoviću, kapetanu Nikoli Kalabiću, dalje Komarčeviću i rudničkom korpusu da najenergičnije sa juga na sever… čisteći usput i sve srezove, naročito srez kosmajski, naročito je važno što pre očistiti srezove Grocka i Umka. U isto vreme čestitam čin kapetana Živojinu Lazoviću i Nikoli Kalabiću. Ukaz je izvršio 1. decembra, a biće unapređenja još za zasluge. O preduzetim akcijama izveštavati stalno i ostale.[6]“
    (Depeša generala Mihailovića komandantima: Seged, Kiš (Živan Lazović, komandant Smederevskog korpusa), Ras-Ras (Nikola Kalabić), Dog-Dog i Romel.)
    Tokom ove akcije pripadnici Smederevskog korpusa pod komandom Živana Lazovića tokom 20. i 21. 12. ubili su 72 civila u pokolju selu Vranić, od čega 9 dece između 5 meseci do 12 godina starosti. Nakon akcije Mihailović šalje depešu u kojoj se osvrće na ovu akciju:
    Wikicitati „Strahovita neaktivnost kod starešina avalskog korpusa. Živan Lazović mora da dođe da bi pokazao šta se može da uradi.[7]“
    (Mihailovićeva depeša od 18. januara 1944. pod brojem 546 do 548 za Dob-Dob i Kom-Kom.)
    Brojni su primeri četničkih likvidacija civila. Januara 1943. godine, pod komandom Komarčevića, Mihailovićevi četnici su zaklali 72 simpatizera partizana u srezu posavskom.[3] Decembra 1943. godine četnički komandant Živan Lazović zaklao je u selu Selevcu 15 seljaka pristalica partizana.[3] Decembra 1943. godine zaklali su četnici Nikole Kalabića u selu Kopljarima kod Aranđelovca 21 seljaka.[3] Decembra 1943. godine streljali su četnici Vuka Kalaitovića u srezu sjeničkom 18 pristalica partizana.[3] Avgusta 1944. godine četnički odred Svete Bogićevića uhvatio je u selu Sepcima – Srbija, Sremčevića Savu, Vojinović Konstantina, Radojević Iliju i Jovanović Iliju i pošto ih je mučio da bi iznudio priznanje o saradnji sa partizanima svu četvoricu zaklao.[3]
    Nakon rata je utvrđeno da su četnici su zlostavljali i batinali desetine hiljada ljudi, a u Crnoj Gori su bili uveli specijalni sistem batinjanja pomoću „roglje”. Komandanti optuženog Mihailovića ostavljali su spiskove pristalica partizana okupatorima i kvislinzima na osnovu kojih su ljudi bili hapšeni i streljani. Naročito je Beogradska četnička organizacija tesno sarađivala sa specijalnom policijom na uništavanju pokreta otpora u Beogradu.[3]

  • Lune каже:

    Kao koordinatora svega u Srbiji, i kao ministra odbrane, javno Vas pitam:

    1. Da li je krivično procesuirana i, ako jeste, da li je i kako je kažnjena kriminalna grupa koja je u novembru i decembru 2003. godine, pokušala da za 20 do 30% (20 do 30 procenata) otkupi tadašnji angolski dug prema SRJ od više stotina miliona, možda i preko milijardu američkih dolara?

    2. Da li su za tu dugovremenu, krivično kažnjivu aktivnost, na bilo koji način kažnjeni oficiri bezbednosti iz Ministarstva odbrane (Sektora za vojno-privrednu delatnost i Sektora za međunarodnu vojnu saradnju i politiku odbrane) i pripadnici tajnih službi iz Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom?

    3. Ko je, u čije ime i za čiji račun, i pored svih upozorenja na krivičnu odgovornost, u taj, mafijaški “otkup angolskog duga”, odredio privatnu kompaniju “Africa international” iz Luande, te da li je to kompanija u vlasništvu bivšeg ambasadora u Angoli?

    4. Ako je tadašnju ukupni dug Angole zaista i otkupljen za 20 do 30 procenata ukupnog duga, te ako je to navodno od “naročitog interesa za SRJ”, zašto otkup nije izvršio SDPR već privatna kompanija “Afrika international”, ako takva zaista i postoji ?

    5. Da li ćete pokrenuti krivični postupak i protiv pripadnika iz tajnih službi i onih drugih, iz Vašeg neposrednog okruženja, te da li ćete makar pokušati da se cent od onih 80% ukradenih dolara vrati Srbiji, a kriminalci odstrane iz državne službe?

    6. Protiv predvodnika i članova kriminalne grupe, 11. decembra 2003. godine, podneo sam krivičnu prijavu, Vojnom tužiocu u Beogradu. Prijavu sam podneo uz prećutnu saglasnost mojih tadašnjih, smrtno isprepedanih šefova iz Pravne uprave MO.

    Uz prijavu sam, kao dokaze, podneo i fotokopije desetine dokumenata iz sledećih predmeta–dosijea:

    – Pravne uprave Ministarstva odbrane (MO),Pov. broj 643 od 07. novembra 2003. godine;
    – MO – Sektora za međunarodnu vojnu saradnju i politike odbrane – Uprave za međunarodnu vojnu saradnju, Pov.broj 58-17 od 07. novembra 2003. godine ;
    – MO – Sektora za vojno-privrednu delatnost – Uprave za javne nabavke, pov broj 58-20 od 10. novembra 2003. godine;
    – MO – Uprava za finansije, Int. br. 35-15 od 7.oktobra 2003. godine,
    – MO – Pravna uprava, Pov.broj 643 -5/2003 od 05.decembra 2003. godine;
    – Sekretarijat MO, Pov.br.1770-2 od 03.decembra 2003. godine, koji je organizovao sastanak 10.decembra 2003. godine , i
    – MO–Pravna uprava, Pov. br. 643-7/2003 od 11. decembra 2003. godine (u tom predmetu-dosijeu je i primjerak krivične prijave koju sam podneo protiv predvodnika i pripadnika kriminalne grupe).

    Kriminalni otkup angolskog duga, ili možda samo pokušaj, poznat je desetinama tzv. oficira Ministarstva odbrane i službenika ondašnjeg Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, kao i večitim pripadnicima tajnih službi i vlasnika krvavo stečenih tajnih kompanija širom sveta.

    Možda ćete Vi Gospodine koordinatoru, jednoga dana i shvatiti – zašto i socijalistička prijateljska Republika Angola želi da Srbija posluje isključivo sa privatnim preduzećima? Možda je među njima i “Afrika international” i bivši ambasador, ako je on stvarno postojao i ako je još živ i nije promenio ime. Možda neko očekuje ponovno otkupljivanje angolskog duga.

    Tajni vojni tužilac pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i kum Svetko, možda bi Vam eventualno objasnili kako je odlučeno po krivičnoj prijavi protiv otkupljivača angolskog duga i brojnim urgencijama da donesu odluku.

    U Beogradu, 01. mart 2013.

    Đorović Golubov Lakić,
    potpukovnik pravne službe JNA u penziji

Koнкурс

СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА ”ДРАГОЈЛО ДУДИЋ”

р а с п и с у ј у

48. наградни конкурс за необјављене књижевне и историографске радове.

 

Конкурс обухвата све области књижевног и историографског стваралаштва које доприноси неговању традиција ослободилачких ратова, Народноослободилачког рата и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2019. године.

Радове потписане шифром и у посебној затвореној коверти доставити уз основне податке о аутору на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком – за конкурс ”Драгојло Дудић”

Оцењивачка комисија ће донети одлуке о награђеним и похваљеним радовима.

Фондација ће осигурати објављивање првонаграђеног рада.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 13. новембра 2019. године, а награде и похвале уручене 15. новембра 2019. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
32°
Sunny
04:5120:26 CEST
SunMonTue
min 20°C
27/19°C
28/19°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2019. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2019.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.