Традиционалним маршем и полагањем венаца и цвећа делегација на Спомен-обележје припадницима Прве пролетерске бригаде на Великом пољу на Игману обележена је годишњица једне од најзначајнијих операција током народноослободилачке борбе у Другом светском рату, легендарног пробоја Прве пролетерске бригаде од Романије до слободне територије у Фочи.
Савез антифашиста и бораца народноослободилачког рата (САБНОР) Кантона Сарајево био је носилац активности организације традиционалног марша и пригодног програма на Игману.
Делегација СУБНОР-а Србије и делегација Секције Прве пролетерске НОУ бригаде, и ове године на 82. годишњицу игманског мараша, учествовала је на традиционалном маршу од Брезоваче до Великог поља на Игману.
Делегацију СУБНОР-а Србије предводио је члан председништва Зоран Јаковљевић, а делегацију Секције Прве пролетерске НОУ бригаде предводила је Олга Стоиљковић Трифуновић.
Венце и цвеће на споменик, поред делегације Секције Прве пролетерске НОУ бригаде, делегације Владе Кантона Сарајево, САБНОР-а кантона Сарајево, припадника бројних антифашистичких удружења из региона и Европе, положила је и делегација представника борачких организација из БиХ, Србије, Црне Горе, Словеније и Хрватске.
Делегација Прве пролетерске НОУ бригаде положила је венац и на Пландишту – Блажуј, месту одакле је Прва пролетерска бригада кренула на марш.
На Игману је и ове године био присутан Албин Пиберник, најмлађи учесник марша 1942. године, који се је пригодним речима и обратио присутним.
Мирсад Ћатић председник САБНОР-а у Кантону Сарајево и председник Организационог одбора Игманског марша, обратио се присутним: „Желим да се присетимо барем на трен како су партизани пре 82 године по замрзнутом Игману крочили ка слободи, с песмом у срцу. Зато смо овде да евоцирамо сећања која увек имају две поруке: једна је порука надахнућа коју су нам партизани и народноослободилачки покрет оставили да увек гајимо оно што су нам оставили, а то је антифашизам, а друга порука је опомена да зло никад не мирује и да будемо увек будни и спремни деловати сваки дан да би младим генерацијама, нашим потомцима оставили оно што су они нама оставили, а то је плодно тло за живот у слободи и задовољству“,
Из опсаде јаких немачких снага на Романији, око 800 бораца Прве пролетерске бригаде, 25. јануара 1942. године, кренуло је у пробој према Сарајеву. За два дана су дошли у Сарајевско поље, а најтежи део пробоја је био почетак успона на Игман.
Прелаз преко Игмана је изведен ноћу између 27. и 28. јануара, по дубоком снегу и великој хладноћи. Промрзли и надљудским снагама стигли су за 17 сати до Фоче.
Промрзли борци смештени су у болницу у Фочи, а њих 40 тешко промрзлих су поднели надљудске болове ампутирања промрзлих делова тела без анестезије.
Игмански марш постао је легенда људске издржљивости и подстрек за даљу борбу.
У склопу обележавања Игманског марша шефови делегација регионалних борачких организација били су гости градоначелнице Сарајева др. Бењамина Лондрц Карић у Градској већници. Делегације су обишле импозантно здање, Градску већницу, и пригодну изложбу у њој, а након тога одржан је састанак са градоначелницом.
