Доласком Хитлера и националсоцијализма на власт у Немачкој 1933, мир у свету био је озбиљно угрожен и Комунистичка партија Југославије је од почетка указивала да је интегритет и независност Југославије, такође, у опасности. Припајањем Аустрије Немачкој 1938, фашистичке трупе избиле су на границу Југославије, па је неза­висност земље била и непосредно угрожена. Указујући на опасност која прети Југославији, ЦК КПЈ, у Резолуцији од децембра 1938, истиче да је основни задатак КПЈ: у овом часу покренути и организовати све народе Југославије за одбрану недељивости и независ­ности земље против немачких и италијанских фашистичких агресора и њи­хових помагача. Са порастом опасности фашистичке агресије на Југославију у 2. СР, Комунистичка партија Југославије заузела је одлучан став за одбрану слободе и независности земље. У том погледу од посебног значаја је Пета земаљска конференција КПЈ, одржана у Загребу октобра 1940. Конференција је оценила да је у насталој ситуацији неопходно спречити увлачење Југославије у рат и њено претварање у колонијалну базу за вођење рата. Тада је одлучено да се при Централном комитету КПЈ образује Војна комисија која је имала задатак да припреми отпор на војном плану и да успостави контакте с напреднијим официрима у југословенској војсци, и тамо створи партијске организације да би се међу војни­цима и старешинама развијао дух отпора за случај напада и сузбио утицај пете колоне. Одмах након V земаљске конферен­ције појачан је рад у војсци. При свим централним и покрајинским комитетима КПЈ образоване су војне комисије. Како је краљевска влада Цветковић—Мачек, уз подршку знатног дела владајуће југословенске буржоазије показивала све већу спремност да при­ступи Тројном пакту, Комунистичка партија је у мартов­ским данима 1941. развила широку активност. Средином марта из­дала је проглас Против капитулације — за пакт 0 узајамној помоћи са Совјетским Савезом, позивајући раднике, сељаке, грађане, вој­нике, подофицире и официре да се боре за остварење тог захтева и ус­постављање народне владе која ће се, у спољној политици, ослонити на СССР, а у унутрашњој, приступити решењу националног питања, извршити демократизацију земље, распустити концентрационе логоре политичких затвореника и побољшати животне услове радног народа, да би се земља могла припремити за одбрану. После потписивања Тројног пакта демонстрације су захватиле све крајеве Југославије; револт против издајничког акта владе стално је растао. Пресудан значај на развијање борбеног антифашистичког расположења у на­роду, за популаризацију КПЈ и њене платформе, имао је одлучан став КПЈ против потписивања Тројног пакта 25—27. марта што ће бити од великог значаја и за њене касније успехе. Покрет на­родних маса двадесетседмог марта, после пуча који је извела група официра и политичара, узео је шире размере. Комунисти су се налазили у првим редовима, одлучно иступајући за одбрану земље с паролама: Боље рат него пакт, Боље гроб него роб. Про­гласом ЦК КПЈ од 30. марта тражено је: укидање антинародних закона, давање политичких слобода, амнестија свих политичких кри­ваца, извођење профашистичких политичара пред суд и чишћење др­жавног апарата.

Немачка је, без објаве рата, напала Југославију 6. 4. 1941. У дванаестодневном рату оружане снаге Краљевине Југославије претрпеле су потпун пораз. Земља је окупи­рана и подељена између Немачке, Италије, Бугарске и Мађарске на окупиране, анектиране и квислиншке територије. Већ 10. априла, на дан уласка немачког окупатора у Загреб, усташе проглашавају формирање квис­линшке Независне Државе Хрватске на челу с Антом Павелићем.

Од првог дана рата Комунистичка партија је настојала да организује отпор агресору. Она је позвала своје чланове, чланове Са­веза комунистичке омладине (СКОЈ) и народ да бране земљу. Постављено је да се чланови КПЈ и СКОЈ јаве у војне јединице и буду пример храбрости и одлучности у отпору агресору, а из ре­дова војске да се одстране неспособни официри, петоколонаши и из­дајници. Централни комитет КПЈ и друга руководства Комуни­стичке партије тражили су од војних команди да се наоружају радници и омладина ради одбране и ефикаснијег супротстављања деловању пете колоне. Иако је већ наступило расуло југословенске војске, Политбиро Централног комитета КПЈ је на својој седници од 10. 4. 1941. на основу извештаја генералног секретара Јосипа Броза Тита, у којем је указано и на неизбежност капитулације Југосла­вије, заузео став о продужењу отпора против фашистичких агресора, дао перспективу оружане борбе, истакао значај чувања јединства Партије, позвао комунисте да избегавају заробљеништво, да скри­вају оружје, и тако да делују у редовима краљевске југословенске војске. На седници је за руковођење припремама оружане борбе образован при ЦК КПЈ Војни комитет, са Јосипом Брозом Титом на челу. Прогласом од 15. априла, који је израз ставова претходне седнице, Централни комитет обратио се народима Југославије у којем је објашњавао квислиншки карактер Независне Државе Хрват­ске, тражио да истрају у борби против освајача, истичући да ће кому­нисти и радничка класа Југославије бити у првим редовима борбе и у њој истрајати до коначне победе. Већ тада се указује на друштвено-политички смисао предстојеће оружане борбе против освајача, у којој ће се рађати друштво стварано на равноправности и независности свих народа Југославије.

Комунистичка партија, иако у врло тешким и сложеним условима окупације земље, успела је да очува своје организационо јединство и да без застоја настави активност на припреми народа Југославије за оружану борбу против окупатора, при чему ће слободарске и ре­волуционарне традиције југословенских народа одиграти значајну улогу. У прогласу поводом 1. маја, Централни комитет је истакао да ће КПЈ још упорније организовати и водити борбу народа про­тив окупатора и његових слугу у земљи, против распиривања националне мржње и за братство народа Југославије и свих народа Балкана. Почетком маја 1941. у Загребу је одржано саветовање ЦК КПЈ, којем су присуствовали делегати свих националних и покра­јинских руководстава (осим из Македоније због опортунистичког става ондашњег секретара ПК КПМ Шаторова), познато као Мајско саве­товање. Констатовано је да се Комунистичка партија налази пред из­вршењем своје историјске улоге — организовањем и предвођењем југословенских народа у оружаној ослободилачкој борби против окупатора и домаће издајничке буржоазије, за национално и соци­јално ослобођење. Да би се постигли ови циљеви, било је неопходно окупити најшире слојеве народа, без обзира на политичке, националне, верске и друге разлике у јединствени народноослободилачки фронт. Наглашено је да је оружана борба против окупатора и домаћих издајника једини пут за остварење поменутих циљева. На Саве-товању је истакнут значај повезивања: са свим оним групама и при­сталицама негдашњих крахираних буржоаских партија које су вољне да се боре под руководством Комунистичке партије против окупатора, и свега онога што је донело народима Југославије данашње патње и зло. Акција КПЈ за њихово придобијање, са изузетком Словеније, дала је незнатне резултате.

На Мајском саветовању је, на линији даљих политичких и органи­зационих припрема оружане борбе, одлучено да се по узом на Војни комитет при Централном комитету КПЈ образују: војни комитети при свим партијским руководствима у земљи; да се метод рада партијских организација прилагоди новим условима, по­јача конспирација и осигура рад партијске технике; да се настави идеолошко васпитање чланства и омасовљење Партије, поставља­јући да у њено чланство треба примати све оне који су се показали или се показују у овим условима као неустрашиви и дисциплиновани борци за слободу. Изричито је наглашено да ову активност треба развијати и у Словенском приморју и Истри, које су до 1941. биле под фа­шистичком Италијом. На Саветовању је одлучено да се рад КПЈ и Савеза комунистичке омладине (СКОЈ) усмери на политичку и војну припрему устанка.

После Мајског саветовања национална и покрајинска руковод­ства КПЈ су мобилисала све своје организације на спровођењу донетих одлука, упутила више прогласа народу у којима су објашња­вани узроци брзог априлског слома, циљеви окупатора и његових слугу, и отварана перспектива организовања отпора и оружане борбе.

У мају и јуну створена је у земљи мрежа војних комитета при партијским руководствима КПЈ који су радили на војним припре­мама за оружани устанак. Они су прикупљали оружје, муницију, санитетски и други материјал, стварали упоришта у квислиншким фор­мацијама, одабирали и припремали људство за формирање парти­занских одреда, организовали војне курсеве и обавештајну службу итд. У већим градовима и индустријским центрима образоване су илегалне ударне групе које су ускоро почеле изводити саботаже, диверзије и друге оружане акције. Нарочито је значајна била акција КПЈ за враћање у земљу Југословена који су учествовали у шпанском националноослободилачком рату, а налазили су се у концентрационим логорима у Француској. Њихов повратак у земљу изведен је под најтежим условима. То је била велика помоћ КПЈ и народима Југославије, јер су они својим ратним и револуционарним искуством много допринели извршавању задатака уочи оружаног устанка и касније.

Мада су услови за деловање КПЈ били изванредно тешки, она је успела не само да повећа број чланства (од априла до јула број чланова повећао се од 8000 на 12 000, а чланова СКОЈ било је око 30000), већ и свој углед и утицај у народу. Као последица њеног деловања расло је и борбено расположење народа и поја­чавао се његов отпор према окупаторима и квислинзима.

Материјали преузети из
„Војне Енциклопедије“
– Друго издање, Београд 1970