У међувремену, између конгреса, Централни одбор Савеза бораца НОР-а Југославије донео је неколико значајних одлука организационе природе:

• 1. фебруара 1952. године образован је Иницијативни одбор за оснивање Удружења резервних официра Југославије11,
• одлучено је да се оснују секције бивших ратних заробљеника и секције интернираца и депортираца при Централном и главним одборима, покрајинским и обласним одборима Савеза бораца, како би се појачала активност те категорије бораца12.

Задаци који је Конгрес поставио пред борачку организацију односе се на решавање проблема деце палих бораца, на преквалификацију, запошљавање, укључивање у активан привредни и друштвени живот самих бораца и обеле­жавање историјских места и догађаја. Као трајни задаци Савеза бораца остали су: јачање одбрамбене способности земље и међународне сарадње.

На Конгресу је одлучено да се покрене иницијатива за отварање музеја НОБ-а или одељења НОБ-а при завичајним музејима где за то постоје услови.

На Конгресу су допуњена Правила Савеза бораца и укинути су дотадашњи месни народни одбори.

Као руководећи орган Савеза бораца на територији општине образована је скупштина, коју су сачињавали делегати изабрани на скупштинама основ­них организација. Скупштина је бирала општински одбор и надзорни одбор, а одбор из своје средине председника, секретара и благајника. Њихов мандат је трајао једну годину.

Правилима су додате одредбе о застави, значки и Дану Савеза бораца. За­ставу Савеза бораца представља југословенска застава, на чијој је средини на белом пољу амблем Савеза бораца и око њега натпис, с једне стране – „Смрт фашизму – Слобода народу”, a с друге стране – „За слободу социјалистичке домовине”. За значку – амблем Савеза узета је петокрака звезда на позлаће­ном округлом пољу. У звезди су ликови партизана и партизанке са развијеном заставом.

Савез је установио 4. јул за Дан бораца.